Alaramantno! U Srbiji za pet godina 48,2% manje šuma
Za poslednjih pet godina u Srbiji je “iščezlo” oko 50.000 poljoprivrednih gazdinstava, pokazali su prvi rezultati Popisa poljoprivrede 2023. Dok su ih popisivači jesenas notirali 508.365, u Anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. zavedeno je 10 odsto više.
Ove podatke izneo je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, i dodao da je u istom periodu smanjeno i raspoloživo obradivo zemljište za 23 odsto. Ukupno korišćene površine danas zauzimaju 3.257.100 hektara. Neke parcele su u međuvremenu pretvorene u građevinske, a druge otuđene. Smanjio se i procenat šuma, i to za 48,2 odsto! Sada ih ima 504.104 hektara.
Manji je i broj radne snage angažovane u poljopivredi. Dok je 2018. godine bilo 1.336.714 radnika, danas ih je 1.150.653, što je pad za 14 odsto. Može se reći da i dalje ovom granom dominiraju muškarci, kojih je 662.946, dok je žena 487.710.
– Jedno poljoprivredno gazdinstvo prosečno broji 2,2 člana, a starost nosilaca je u proseku 60 godina. Tek svaki 11. mlađi je od 40. Država mlađim domaćinima daje dotacije. Prosečno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, ima jednu kravu, pet svinja, tri ovce, 43 kokoške i tri košnice pčela. Dakle, to su i dalje mala gazdinstva, mahom svaštarska, ali, svedoci smo ukrupnjavanja proizvodnje kad su u pitanju pravna lica – kaže Kovačević.
Od ukupnog broja gazdinstava pravnih lica ima 1.623 i 419 preduzetnika.
– Stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava, što je i dalje velik broj – dodaje direktor RZS:
– Ipak, imamo smanjenje broja svinja za trećinu, mahom zbog zaraza. I broj koza pao je za 31,5 odsto, u padu je i broj goveda. Jedini rast, i to značajan, beležimo kada su u pitanju košnice pčela. Njih je 1.261.323, što je povećanje za 38 odsto. Med je naš značajan izvozni artikl.
Dragana Marković, načelnica Odeljenja statistike poljoprivrede i šumarstva u RZS, rekla je da je najviše poljoprivrednih gazdinstava u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 224.433, ali i tu se beleži pad u odnosu na 2018. za 7,5 odsto. U regionima Vojvodine i Južne i Istočne Srbije pad je 12 odsto, a u Beogradskom – 12,4.
Najviše obradivih površina koristi se u Vojvodini, gde je ujedno i najviše grla svinja i živine. Stočarstvo je najzastupljenije u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. U Beogradskom regionu imamo porast pčelarstva za 69,9 odsto. Najviše košnica je ipak u Šumadiji. Tamo je i najviše žena angažovano u poljoprivredi (231.118). Najveći pad radne snage, za petinu, beležimo u Vojvodini – kaže Dragana Marković.
Konačni rezultati Popisa poljoprivrede biće sukcesivno objavljivani tokom ove, a najkasnije do kraja sledeće godine. Prema rečima Martina Klaukea iz Delegacije EU u Srbiji, koja je pomogla popis, oni će biti važni za kreiranje održivih poljoprivrednih politika.
InfoLIGA/Kurir
