Dan kada je Ivanjicu progutao požar
Na današnji dan pre 170 godina, u noći 23.novembra 1846., Ivanjica, mlada varoš tek 13 godina od osnivanja i pripojenja Miloševoj Srbiji iz Novopazarskog sandžaka, gotovo potpuno je izgorela u stravičnom požaru. Pobesneli vetar i plamen za samo dva sata zbrisali su pred sobom veliki broj kuća i ondašnjih dućana. Požar se iz današnjeg centra pod snažnim vetrom preneo i na drugu stranu reke Moravice koji je pripadao Dragačevskom srezu. U to vreme, dve obale reke nije spajao ni jedan most.
Katastrofu je prema dostupnim podacima onog vremena izazvalo paljenje jedne kuće pokrivene slamom, na južnoj strani varoši. Razmere materijalne štete ubrzo je objavio okružni načelnik iz Užica, u kome je stajalo da je u vatrenoj stihiji izgorelo 118 kuća, 42 dućana, 11 jekmedžinica, 35 kafana i 13 bakalnica. Požar je preživelo tek 12 kuća, škola, praviteljstveno zdanje, dok je danas jedini nemi svedok te katastrofe, crkva Svetih cara Konstantina i carice Jelene.
Zbog nesreće koja je doslovno satrla gradić i uzbudila ondašnju kneževinu, u čitavoj Srbiji je počela široka akcija prikupljanja dobrovoljnih priloga za postradale Ivanjičane. Finansijska pomoć pristizala je od pojedinaca, ustanova, društvenih organizacija, pa i od ruskog cara Nikolaja I Pavloviča Romanova. Tadašnji Državni savet, ivanjičkoj opštini je na raspolaganje stavio 2.000 dukata zajma, bez kamate.
Požar je, kao sreća u nesreći, ako se tako može reći „omogućio“ da se Ivanjica izgradi kao moderna varoš, na urbanističkim principima onog vremena. Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučilo je da u proleće 1847. u Ivanjicu pošalje Augusta Langea, sa zadatkom da napravi plan nove varoši koja bi bila regulisana onako kako to zahtevaju pravila modernog urbanizma. Pošto njegov predlog nije prihvaćen, dat mu je novi zadatak da sa inženjerom Janom Nevolom uradi drugi plan. Ovoga puta sve se dobro završilo, pa je varošica dobila današnji prostorno regulacioni izgled. Projekat je bio gotov u junu 1847. pa je izgradnja mogla da počne.
Plan izgradnje današnje stare Ivanjice zavisio je od konfiguracije terena i od pravaca ranijih saobraćajnica, koje su pored Moravice išle iz zapadne Srbije u Novopazarski sandžak. Njen središnji deo, trg, formiran je ukrštanjem dve glavne ulice, koji je u celokupnoj kompoziciji varoši posebno naglašen i ima pravougaoni oblik.
Urbanizacija Ivanjice prema regulacionom planu, prosecanje i kaldrmisanje ulica, izgradnja dvospratnica, dućana, kafana i pijaca, završena je do sedamdesetih godina XIX veka, pa je gradić dobio definitivan izgled tipične srpske palanke. Tada počinje i ekspanzija u razvoju.
Dvadeset godina nakon požara, 16. juna 1866. godine, knez Mihailo ukazom Ivanjicu proglašava za varošicu, ( današnji Dan opštine ), a te godine ona broji 1.148 stanovnika.
