Početak grejne sezone, udar na kućni budžet

Početak grejne sezone, koja za mnoga domaćinstva predstavlja udar na kućni budžet, uvek otvara pitanje najisplativijeg načina grejanja.

Najveću uštedu i ove zime imaće domaćini koji se greju na drva. Prema rečima Vlada Tomaševića, koji je godinama u poslu prodaje drva, za grejanje prosečno izolovane kuće ili stana od 80 kvadrata potrebno je od 10 do 14 metara drva. Cene se kreću u rasponu od 30 do 40 evra. Ukoliko drvoseča donosi ogrev ispred kuće, cena za trupčiće je 40 evra, za metarska 38 evra, dok je na terenu cena između 30 i 33 evra.

• „Iako ima mnogo više posla oko drva nego oko drugih načina grejanja, ljudi u Ivanjici pretežno biraju, radi uštede, ovaj vid. Posao drvoseče često ume da bude mukotrpan, pogotovo kada je nepristupačan teren, ipak, ja se trudim da biram šume na lepom mestu, sebi maksimalno olakšam i uživam u svom poslu“, kaže Tomašević.

Radojko Remović je jedan od onih koji izvlači drva iz sopstvene šume, udaljene tridesetak kilometara od kuće.  Međutim, iako jeste isplatljivije, postoje mnoge komplikacije.

• „Izuzetno je komplikovano da pored svakodnevnih obaveza iskombinujem da istog dana dovedem šumara, sekača, čoveka sa mašinom, platim prevoz i ostale sitnice. S obzirom na to da je moja šuma u pitanju, računica je jasna, ali je napor toliki da sam spreman da odustanem od dosadašnje prakse, i poručim gotova drva.“ kaže Radojko Remović.

Kako bi izbegli dodatne troškove oko „papirologije“, mnogi vlasnici šuma seku nemarkirana drva, što sa sobom nosi veliki rizik od kazne, kao i oduzimanje posečenih stabala.

Kada je reč o ceni spremanja ogreva za hladne dane postoji dosta onih koji pružaju uslugu brzog i efikasnog cepanja i rezanja drva. Jedan od njih je Milan Radivojević, koji kaže da je cena za struganje drva 250 dinara, za cepanje 400 dinara, dok su obe usluge ukupno 600 dinara.

• „Mi smo uvek otvoreni za dogovor sa klijentima. Neki kupci vole krupnije sečena drva, neki sitnije, svima izlazimo u susret. Takođe, kupci nekad imaju problem u smislu nedostatka prostora za našu mašinu i rad, tako da smo nabavili mini-kipera kojim dovozimo već iscepana drva sa našeg placa na kućnu adresu. Ono čime još želimo da izađemo u susret ljudima koji nas unajme, jeste odloženo plaćanje, koje će biti aktuelno od naredne godine.“– poručuje Radivojević.

Ono što svedoči o velikoj upotrebi drva za loženje šporeta u Ivanjici, jesu nezvanične procene da se na ovom području godišnje pogori oko 70 hiljada kubnih metara ovog ogreva. Iz „Srbijašuma“ kažu kako to planskom sečom ne ugrožava šumski fond, kao i da je otprilike pola iz privatnog, a pola iz državnog sektora šuma.

Ipak, ono na šta korišćenje drveta kao energenta za zagrevanje prostorija utiče, jeste svakako zagađenje vazduha.

• „Opština Ivanjica vrši merenja vazduha na dva mesta, a ono što primećujemo iz dosadašnjeg iskustva jeste da su povećane koncentracije čađi u zimskom periodu, i to do tri puta. Jedna od mera za otklanjanje zagađujućih čestica iz vazduha bi mogao biti i  prolazak gasovoda.“-kaže Lidija Ristić iz Odeljenja za inspekcijske postupke.

Sa druge strane, građani koji traže komforniji način da se ogreju ove zime koriste pelet.

• „Trenutni trend jeste prelazak sa drveta na pelet, zbog lakše upotrebe. Kod peleta je jako bitno da kuća bude dobro izolovana i ako je tako, razlika u ceni grejanja na drvo ili pelet u prostoru od 80 kvadrata praktično ne postoji.“– poručuje Mićko Topalović ispred „TM Toplota“

Korisnici peleta ističu mnoge prednosti ovog energenta u odnosu na drva.

• „Za grejanje dobro izolovanog stana od 80 kvadrata prošle sezone potrošio sam dve i po tone peleta. Tad sam ga nabavio po ceni od 180 evra za tonu. Za razliku od drva redovno loženje nije potrebno, a održavanje je lakše- ređe čistim, a i ima manje pepela.“– kaže Momčilo Knežević, korisnik peći na pelet.

Iz peletara poručuju da  se cene kreću od 150 evra u letnjem periodu, dok u zimskom može dostići i cenu od čak 200 evra. Za sad, jako mali broj domaćinstava je u Ivanjici prešao na ovo čvrsto gorivo, a peletare iznose podatak da čak 90 odsto peleta izvoze.

Najveće troškove za predstojeću grejnu sezonu, imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju. Bez obzira na to da li je u pitanju centralno grejanje radijatorima gde je kotao na struju, norveški radijatori, kvarcne peći ili nešto drugo, ključna stvar kod izbora grejanja na struju je da se u potrošnji struje ne prelazi 1600kW, što je granica crvene zone. Cena struje u crvenoj zoni je znatno viša, i samim tim svaki kilovat preko te granice je papreno skup da bi se pretvarao u toplotu.

• „Iako je prošla zima bila blaga, nismo mogli da ostvarimo potrošnju manju od 35kW dnevno za grejanje, što je maksimalna potrošnja u zelenoj zoni, tako da nam je račun u proseku bio 20 hiljada dinara mesečno. Uprkos tome što je najlagodniji način zagrevanja u pitanju, zbog jake cene ću morati da nađem alternativu.“– kaže Ivan Drndarević, koji greje kuću od 80 kvadrata na strujni kotao.

Sa druge strane, Ivana Lojanica, koristi TA peći u stanu od 60 kvadrata i kaže da su im računi za struju duplo viši zimi, u rasponu od šest do osam hiljada dinara.

Zbog maksimalne uštede energije i zaštite životne sredine svakodnevno se radi na iznalaženju modernijih vidova grejanja. Započetom gasifikacijom Ivanjice, kao i napredovanjem tehnologije toplotnih pumpi možemo se nadati lagodnije i jeftinijem grejanju u budućnosti.