Dičimo se ivanjičkim krompirom a proizvođači na mukama

Odlični klimatski uslovi područja na kojem se uzgaja, kao i minimalno tretiranje hemijskim proizvodima, čine ivanjički krompir posebno kvalitetnim pa se od ove godine on nalazi na listi domaćih proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla.

Pravo kojim se štiti ime porekla i geografske oznake nekog proizvoda, čime se propisuje standard prozvodnje i kvaliteta, a za krajnji cilj ima bolje pozicioniranje na tržištu.

Najveći proizvođači krompira na našem području kažu da u praksi nije baš sve kao na papiru.

•  „Tačno je da je Zavod za intelektualnu svojinu odlučio da ivanjičkom krompiru dodeli oznaku geografskog porekla, međutim to nije kraj sertifikacije. Sledeći korak, nas proizvođača, jeste izbor jedne od kontrolnih organizacija, koje je akreditovalo resorno ministarstvo, kako bi pratila tok proizvodnje od samog početka do krajnjeg proizvoda. Za to treba izdvojiti značajna sredstva, a svaka sezona krompira je sve lošija“, kaže Marko Madžarević iz preduzeća „Lisa produkt“.

Nestalnost u prinosima uslovljena raznim faktorima dovodi nekada  i do stoprocente razlike u dve sezone.

• „Problem našeg posla je to što ništa ne možemo da planiramo. Prinos krompira prvenstveno zavisi od vremenskih prilika, a na našem malom tržištu često nema mesta za domaći krompir, pored uvoznog, koji je jeftiniji, ali i lošiji.“ dodaje Madžarević.

Međutim, usled vremenskih neprilika koje su zadesile i Srbiju, ali i Evropu, došlo je do promene cena krompira, koja je za nijansu viša nego prethodnih godina.

Miodrag Drašković, vlasnik firme „Zlatar seme“, smatra da u Srbiji nema dovoljno zasada, što dodatno može doprineti višoj ceni. Takođe podseća da se mora uspostaviti balans u samoj proizvodnji jer ona ne košta isto proizvošača sa Golije i onog u Vojvodini.

Planinski reljef, koji često isključuje neophodnu mehanizaciju i usitnjenost parcela zahtevaju više sredstava i angažovanja a uslovljavaju manju produktivnost, pa tako u industrijskoj proizvodnji prevagu uzima vojvođanski krompir. Njegova proizvdnja je dosta jeftinija jer se  na ravnom terenu mogu primeniti sve potrebne agrotehničke mere uz sistemsko navodnjavanje parcela.

• „Pored stalnih problema poput vremenskih prilika, visoke cene goriva i teške obrade zemljišta, javlja se veliki problem, koji će verovatno biti aktuelniji u budućnosti, a to je nedostatak radne snage. Takođe, da bi prinosi bili bolji, potrebno je da država nađe način da subvencioniše prave proizvođače mnogo više nego što je to činila do sada.“ kaže Miodrag Drašković.

Doktor Dejan Manojlović, rukovodilac odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, svedoči da je ranijih godina površina zasada iznosila 1 200 do 1 300 hektara, dok je poslednjih godina brojka spala na 200 do 300 hektara.

• „Uzrok treba tražiti u nelojalnosti države u vezi sa tržištem, na kome se više krompira uveze, nego što se prodaje domaćeg“ ističe Manojlović.

Ipak, uz zaštitu ovog proizvoda značajno bi mogla da se poboljša pozicija na domaćem ali i inostranom tržištu, prvenstveno u smislu podizanja svesti potrošača da kupovinom krompira sa geografskom oznakom Ivanjice, dobijaju kvalitetan proizvod, ukusan i minimalno hemijski tretiran.