Prazna trećina školskih stanova
U okviru sedam osnovnih škola na području opštine Ivanjica, u sklopu školskih zgrada ili sasvim nezavisnih objekata, postoji čak 66 takozvanih učiteljskih stanova, ukupne površine oko 3.000 kvadratnih metara. U ovom trenutku prosvetni radnici i pomoćno osoblje žive u 43 stana , dok u 23 objekta nema nikoga.
Tamo gde ima stanara, uglavnom je nastavno osoblje sa terena, pomoćni radnici ili čak penzioneri tih istih škola, koji su nakon završetka radnog veka ostali da u njima žive bez zakonskog osnova. Iako se može reći da novi stanovi pripadaju školama, oni su u vlasništvu države, dok ih prosvetne ustanove samo koriste, i nemaju pravo da drugačije njima raspoažu.
Razlozi za trećinu praznih učiteljskih stanova su višestruki.Pre svega zbog konstantnog smanjenja broja učenika, pogotovo u seoskim sredinama odnosno izdvojenim odeljenjima matičnih škola, u njima ne stanuju učitelji i nastavnici jer im je obezbeđen i plaćen prevoz na relaciji kuća – posao, što stvara dodatne materijalne troškove za svaku prosvetnu ustanovu. Postoje i sela u kojima uopšte nema đaka, pa su i škole i stanovi pod ključem. Većina njih je u lošem stanju i svakodnevno dodatno propadaju. Krovovi prokišnjavaju, zidovi su vlažni, pa propadaju podovi i instalacije. Brigu o njima niko ne vodi, jer škole i lokalne samouprave nemaju ingerencije a i novca za to, a država još uvek traži način kako da zakonskom regulativom ove objekte ili stambene jedinice prenesu na opštine.
Najviše školskih stanova imaju osnovne škole „Dr Nedeljko Košanin” u Devićima i „Mićo Matović” u Katićima, po 12, zatim slede „Major Ilić” Kušići sa 8, „Stevan Čolović” Kovilje 7, „Vučić Veličković” Međurečje, „Milinko Kušić” Ivanjica i „Milan Vučićević Zverac” Bratljevo sa po 6, „Sreten Lazarević” Prilike 5, dok škola „Kirilo Savić” u Crnjevu ima samo tri stana, po jedan u Osonici, Lukama i Budoželji, ali su svi prazni. U svim seoskim školama gde je nekada vrvelo od đaka, sada ih je desetostruko manje.
Škola u Devićima, kojoj pripadaju izdvojena odeljenja u Veljovićima, Pridvorici, Ostatiji, Brusniku, Starom Selu i Srednjoj Reci, ima 12 stanova, od kojih se trenutno koristi samo polovina. Ranijih godina svi su bili useljeni, ali odlaskom u penziju pojedinih prosvetara i konstantnim smanjenjem broja učenika, ostali su prazni. Direktor ove škole Radojica Ćirović za InfoLIGU kaže da su stanovi u izdvojenim odeljenjima u očajnom stanju.
- Jedan od stanova nedavno smo dali na korišćenje porodici iz sela kojoj je kuća izgorela u požaru. Imamo dogovore sa Univerzitetom u Beogradu da se stanovi koji pripadaju školi, a ne koriste se, renoviraju i daju na korišćenje studentima. Takođe postoje i predlozi da se po selima zapošljavaju prosvetni radnici koji bi u ovim stanovima nakon renoviranja živeli.
Predlog o tome kako da se situacija donekle popravi, stanovi obnove, privedu nameni ili iskoriste u druge pametnije svrhe, ima Mileta Karaklajić, direktor osnovne škole u Katićima.
On kaže da se već 20 godina bori i čeka da se prosvetnim ustanovama u ruralnim područjima odobri bavljenje školskim turizmom. Trenutno u okviru škole koju vodi, ima 3 prazna neuseljiva stana, jer je zub vremena učinio svoje.
-
Naši učenici godinama unazad u okviru škola u prirodi ili rekreativne nastave odlaze u udaljene krajeve zemlje i pri tom odsedaju u hotelima. Roditelji troše ogroman novac, a svrha se ne postiže. Pri tom naši školski objekti zvrje prazni i neiskorišćeni i što je najgore propadaju. Imamo do tančina razrađene projekte po kojima bi učenici od prvog do četvrtog razreda, besplatno, baš u obnovljenim i uređenim školskim učionicama i stanovima koji se ne koriste, pohađali edukativnu nastavu i pri tom uživali u prirodi i smeštaju. Pre 8 godina škola u Katićima je za izdvojeno odeljenje u Močiocima, kao donaciju Nemačke ambasade u Beogradu preko Crvenog krsta, dobila kompletnu opremu i inventar za 8 soba odnosno učionica, sa ukupno 32 kreveta. Sve to još uvek stoji neraspakovano u paketima, čekajući strpljivo nadležne institucije, da kroz zakonski okvir školama ili lokalnoj samoupravi prenese vlasništvo nad ovakvim objektima koje bismo pametno iskoristili u edukativne svrhe. Mnogo je ideja još, da se prazni stanovi i učionice stave u funkciju, ali je teško ubediti nadležne da se tim problemom pozabave i sistemski ga reše – rekao je za portal InfoLIGA direktor Karaklajić.
Sumorna slika napuštenih učiteljskih stanova i školskih učionica, ostaje da opominje i poziva na buđenje. Kako se godinama međutim nije mrdnulo sa mrtve tačke, porazna demografska slika između ostalog i zbog ovakvih prizora, dodatno uzima svoj danak.