Dve godine od smrti legendarnog Vladice Kovačevića – Ivanjica neguje uspomenu

Danas se navršavaju dve godine od smrti  legendarnog Partizanovog fudbalera i kapitena čuvene generacije koja je pre pola veka igrala finale Kupa šampiona protiv madridskog Reala, Vladice Kovačevića. U njegovoj rodnoj Ivanjici, rodbina, prijatelji i verni navijači brižno neguju usomenu na velikog čoveka i sportsku legendu.

Na rodnoj kući legendarnog fudbalera Partizana, Vladice Kovačevića, u Ivanjici je 14. marta postavljena spomen ploča od strane vernih navijača kluba iz Humske. Sećanja na čuvenog ’’poslovođu’’ oživeli su njegovi prijatelji, kum Dobrivoje Bojanović, predsednik FK Partizan, Milorad Vučelić, predsednik ZSL Dragomir Lazović i članovi porodice. U trenutku otkrivanja spomen ploče ’’grobari’’ su zapevali ’’Dobro pamtim sve, sve što bilo je…’’ što je izazvalo buru emocija.

Takodje je delegacija  Partizana, predvođena kapitenom Sašom Ilićem i  trenerom Markom Nikolićem, pri poseti Ivanjici u maju prošle godine, položila je cveće na grob i odala počast legendi kluba iz Humske.

Tom prilikom zdušno su podržali inicijativu Vladičinog kuma, Dobriboja Bojanovića, da se na mestu gde je Kovačevićev grob postavi  spomen bista.

Jedan od najvažnijih igrača zlatne generacije Partizana,   legendarni  fudbaler , Vladimir  Vladica  Kovačević, rođen je 7. januara 1940. u Ivanjici.

Vladica  je karijeru ipočeo u crno-belom taboru, kao petnaestogodišnjak,  za prvi tim je odigrao 487 utakmica i, iako ne klasičan napadač, već ofanzivni kreator igre, postigao je čak 319 golova.

Ponikao je u slavnoj generaciji Partizana koje je predvodio trener Florijan Matekalo, a ta selekcija, nazvana “Partizanove bebe”, zaigrala je u pomenutom finalu najjačeg klupskog takmičenja na svetu. Meč je odigran u Briselu 11. maja 1966, pred 55.000 gledalaca, a “kraljevski klub” je na “Hejselu” pobedio rezultatom 2:1.

Kapiten “Partizanovih beba”, osvojio je četiri titule šampiona Jugoslavije. Za reprezentaciju SFRJ nastupio je u 13 navrata, dvaput je bio strelac i kao član “plavih” stigao do četvrtog mesta na Mundijalu u Čileu 1962.

U sezoni posle finalne utakmice Kupa šampiona Vladica  otišao je u francuski Nant gde je odigrao dvadeset devet utakmica i postigao osam golova. Nakon odluženja vojnog roka ponovo tri sezone igra  za Partizan. Karijeru iznova nastavlja u inostranstvu, Francuskoj, ali ovog puta u FK Anger u kome provodi tri sezone i 1972. godine završava aktivnu igračku karijeru.

U periodu od novembra 1981. do februara 1983. bio je trener Olimpika iz Liona.

Ostatak karijere je proveo na trenerskim poslovima u Partizanu, a dugo je bio i direktor Omladinske škole u kojoj je stvoreno niz vrhunskih fudbalera i reprezentativaca.