Monitoringom ustanovljeno da na Goliji živi oko dvadesetak medveda

Nacionalni dan zaštite prirode obeležen je danas u ivanjičkom selu Devići, gde su predstavljeni rezultati monitoringa mrkog medveda u Parku prirode Golija, sa aspekta života ljudi i medveda na zajedničkom prostoru. Projekat se realizuje kroz sistem stalnog praćenja i analizu ukupnog stanja populacije, areala i staništa medveda na prostoru Golije.

Prema prvim, preliminarnim procenama, može se konstatovati da se radi o barem 15 do 20 stalno ili povremeno prisutnih jedinki oba pola i različitih uzrasnih kategorija.

Stanovništvo ovog područja uplašeno je jer medvedi sve bliže prilaze kućama, a često prave i velike štete u pčelinjacima, napadaju domaće životinje i seju strah kod ljudi.

Ljubiši Stojkoviću iz Koritnika ušetale su se u pčelinjak i napravile haos.

• Došetao mi se tu do ispred kuće, ušao u pčelinjak. Neprijatna je situacija kada vidite razrušene košnice, isprevrtano sve, ali šta da radim, pokušaću da zaštitim tj. ogradim prostor i dobijem neku naknadu za štetu. Jasno mi je da medved mora živeti na ovim prostorima ali valjalo bi da mu ne bude hrana baš moj pčelinjak. –kaže Stojković.

Upravo je cilj svih koji se bave zaštitom prirode pronalaženje rešenja zajedničkog života medveda i ljudi  na planinskim visovima. Zato se opremaju hranilišta za ove životinje kako se ne bi spuštale u selo.

• Planirano je da postavimo dovoljan broj hranilišta na udaljenijim lokacijama kako bismo sprečili medvede da prilaze do naseljenih delova. Samim tim sprečili bi susrete sa ljudima a i zaštitili stanovništvo od šteta koje ove životinje prave. –  kaže Dragoljub Šekler, upravnik Parka prirode Golija.

Vladan Bjedov, šef Odseka za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije, potvrđuje da je monitoringom mrkog medveda primećeno na padinama Golije oko dvadesetak jedniki.

• Po našoj proceni ima barem pet nezavisnih reproduktivnih grupa, a to znači prisustvo ženki sa mladima. One su jako važne za ustanovljenje brojnosti populacije na jednom određenom prostoru jer su vezane za prostor.– kaže Bjedov.
  

Dr Predrag Aleksić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP Srbijašume veruje da za ljude i životinje ima dovoljno mesta u prostoru jedne od najbogatijih prirodnih sredina, u prvom rezervatu biosfere kod nas.

• Važno je da sačuvamo sve ugrožene biljne i životinjske vrste pa i medveda. Bez saradnje sa lokalnim stanovništvom i ljudima koji ovde žive bilo koji ozbiljan cilj nije moguće ostvariti.-zaključuje on.