Zapošljavanje sezonskih radnika po mađarskom sistemu
Uvođenje zakonskog okvira za uspostavljanje sistema pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika, jedna je od mera Akcionog plana za sprovođenje nacionalnog programa suzbijanja sive ekonomije. Tim povodom u Ivanjici je održan stručni skup na temu ’’Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika’’ koji su zajednički organizovali NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju) i Nacionalna služba za zapošljavanje, uz podršku lokalne samouprave.
Skup je otvorio predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, ističući da je ova tribina od velikog značaja za povećanje prilika zapošljavanja sezonskih radnika, pozivajući prisutne da primerima i konkretnim predlozima, u otvorenoj diskusij, doprinesu izradi dobrog zakonskog rešenja.
- Poljoprivreda je veoma značajna razvojna grana u našoj optini i mi smo dužni kao lokalna samouprava da radimo na njenom razvijanju. U tom smeru osnovali smo posebno odeljenje za poljoprivredu koje će brinuti o unapređenju i edukaciji naših poljoprivrednih proizvođača. Nadam se da će i današnji skup doprineti stvaranju novih i boljih prilika kako za poljoprivredne proizvođače tako i za sezinske radnike. – rekao je Lazović.
Predstavnik NALED-a, Nebojša Žugić, prezentovao je prisutnima predlog budućeg zakonskog rešenja u oblasti povećanja prilika za zapošljavanje sezonskih radnika i mogući načini njegove primene.
- Lakše zapošljavanje sezonskih radnika u sektoru poljoprivrede, pojednostavljenja procedura posredovanja između poslodavaca i sezonskih radnika i olakšn proces prijave sezonskih radnika, osnovni su ciljevi ovog projekta. Iznos naknada, u odnosu na do sada ponuđena rešenja, biće i do četiri puta manji a radnici će imati penziono osiguranje, kao i osiguranje za slučaj povrede, a biće plaćen i porez državi. Takođe, sezonski radnici koji su korisnici socijalne pomoći neće ostati bez tog prava ako budu prijavljeni. – rekao je Žugić
Nakon prezentacije otvorena je rasprava gdu su prisutni poslodavci kroz lična iskustva izneli nedoumice vezane za predlog budućeg zakonskog rešenja o zapošljavanju sezonskih radnika. Zoran Radovanović, vlasnik preduzeća ’’Floriva’’, istakao je da nema ništa protiv zapošljavanja radne snage ali je nejasno na koji način će biti regulisani radni časovi jer posao pod vedrim nebom često diktiraju vremenske prilike. Dešava se da radnici nakon sat vremena moraju da napuste njive jer je pala kiša a poslodavac mora da plati obaveze kao da su radili puno radno vreme. Kupovina markica koja bi regulisala radne časove nametnula se kao praktično rešenje.
Rajković Mira, vlasnika poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi proizvodnjom organske hrane, zanimalo je da li postoji mogućnost da država vrati poslodavcima polovinu uplaćenih sredstava i kako će biti regulisano bolovanje za sezonce koji su već u radnom odnosu a desi se da zarade povredu dok dopunski rade na njivama. U nastavku su predstavnici Asocijacije malinara izrazili nezadovoljstvo niskom otkupnom cenom ovog voća i istakli da poslodavac neće moći da plaća radnike niti da ih zapošljava ukoliko se taj problem ne reši.
Sve nedoumice, predlozi i iskustva prisutnih biće razmotreni u okviru radne grupe, zaključio je Nebojša Žugić, napominjući da su ovakve diskusije od velikog značaja za donošenje dobrog zakonskog rešenja u kojem će sve strane biti zadovoljne.
U programu Vlade RS, koji je predstavila premijerka Ana Brnabić, predviđeno je da Vlada nastavi sa reformog radnog zakonodavstva, te da se u cilju regulisanja sezonskog zapošljavanja planira uvođenje elektronskog sistema za jednostavno prijavljivanje po uzoru na mađarski model. Donošenjem zakona urediće se sezonski rad u pojoprivredi jer je broj neformalno zaposlenih u četvrtom kvartalu 2016. godine iznosio 570 700 ljudi od čega 65% radi u poljoprivredi.
Seljacima novi namet pored penzionog koji ti drzava zareze hteo ti ili ne godisnje 180 000 a seljak nema šravo ni na slobodan dan ni na bolovanje a najveci poslodavac u Ivanjici ce da prijavi radnike na minimalac a ostatak 5 u koverticu na crno a nadlezni ce na to da cute kuda ovo vodi a kad odemo u penziju primacemo 10000
Ko ce da prijavi radnika na ovu cenu maline?