Nedostatak stručnog kadra u drvnoj industriji

U okviru 20. Republičkog takmičenja škola iz oblasti šumarstva i obrade drveta u hotelu ’’Park’’ je održan okrugli sto na kome su  govorili profesor  Šumarskog fakulteta,  Zdravko Popović, docent Nebojša Todorović,  Miroslav Mareš, predstavnik Zavoda za obrazovanje, pomoćnik predsednika opštine Ivanjica, Nenad Glavinić, direktor ŠG ’’Golija’’  Ivan Andrić, i predstavnici preduzeća koja se bave obradom drveta na području ivanjičke opštine.

Položaj, tačnije stanje u šumarstvu i drvno-prerađivačkoj industriji kao i učešće škola u obrazovanju kadra za ovu oblast, bile su teme stručnog skupa.

Zaključci su da drvnoj industriji nedostaje školovan stručni kadar i da se u narednom periodu ozbiljno mora raditi na edukaciji i promociji smerova koji su usko vezani za ovu struku. Takođe je verifikovan i problem u nabavci sirovina neophodnih za proizvodnju.

O predlogu Strategije razvoja drvne i industrije nameštaja do  2022. godine kao i akcionom planu za  njeno sprovođenje,  govorio je profesor Šumarskog fakulteta, Zdravko Popović.

• Vlada RS, drvnu industriju i industriju nameštaja svrstala je u strateške grane naše zemlje. Zato se ubrzano radi na izradi  Strategije razvoja, čiji je ključni predlog da se ide ka finalizaciji masiva što bi povećalo i broj zaposlenih u narednih pet godina za 7000 do 8000 ljudi. Prvi put  u istoriji dešava se da država tako ozbiljno računa na izvoz iz ove grane. Planira se oko  250 miliona evra  povećanje izvoza, napravljen je akcioni plan koji će pratiti realizaciju ove strategije. Školstvo će imati ključnu ulogu, jer nećemo uspeti da sprovedemo plan Strategije razvoja bez stručnog kadra.- rekao je Popović.

Da su problemi oko stručnog kadra u drvnoj industriji zaista gorući potvrdio je i direktor preduzeća ’’Drvopromet’’ Tomislav Rabrenović.

• Mi se nalazimo u delikatnoj situaciji po pitanju kadra. Ko će nama u budućnosti raditi na određenim mestima u proizvodnji kada  nemamo ni kvalifikovane  električare za održavanje mašina? Tražio sam od tržišta rada da mi proslede 10 radnika iz struke da bi zaposlio bar pet. Nisu imali jednog da mi ponude. Ako mi u ovom kraju nemamo kadar za drvnu industriju, to nije dobro. Kad nam ovi radnici odu u penziju, neće imati ko da radi. –istakao je Rabrenović.

O problemima vezanim za obezbeđivanje sirovine  ali i manjak stručnog kadra u oblasti drvne industrije govorili su i predstavnici drugih preduzeća iz ivanjičke opštine a kao primer dobre prakse, kada je reć o samoj organizaciji rada, istaknuto  je preduzeće ’’Matis Group’’.

Pomoćnik predsednika opštine Ivanjica, Nenad Glavinić, potvrdio je da su od strane lokalne samouprave već povučeni određeni potezi.

• Mi smo na ovom planu već radili, za početak mogu reći da su urađene neke stvari vezano za biomasu i pojedine kotlove, tačnije postrojenja koja treba da se urade. Projekti su spremni ali je malo teže obezbediti  sredstva. Planirano je da se javne institucije greju na biomasu preko centralne kontlarnice koja bi bila u krugu Doma zdravlja. Još uvek smo na početku jer mislim da bismo imali problem kada bi došli do toga da moramo obezbediti biomasu za kotlove i samu seču… Nadamo se da će u budućnosti to biti malo bolje .-rekao je Glavinić i dodao: Današnji skup obeležile su dve teme. Kao prvo sirovina. Mi ćemo kao opština biti okrenuti razvoju drvno-prerađivačke industrije jer jednostavno za to postoje prirodni resursi. Tačno je i da postoji nesigurnost za obezbeđivanjem sirovine. To je prvi ograničavajući faktor, ali onaj drrugi, koji je kompleksniji,  jeste kvalifikovana radna snaga i tu postoji disbalans između onoga što imamo i što se traži. Kada pogledate parametre u Ivanjici krajem 2015. godine, imali smo 3200 zaposlenih od toga preko 1200 u primarnom i sektoru prerade drveta. Medjutim tu nema mladih, radnici su u životnoj dobi kada čekaju penziju . Ovde stalno imamo problem da nema stručnih lica koja su potrebna firmama a na birou imamo preko 4200 nezaposlenih, neki su čak i odgovarajuće  kvalifikacione strukture. Imate jednu situaciju koja nije lako objašnjiva.  Sistem dualnog obrazovanja je dobar i moramo raditi na njegovoj popularizaciji. Zakon se mora što pre doneti kako bismo spojili poslodavce i ljude koji žele da se obrazuju u ovoj struci i dobiju posao. Lokalna samouprava je sprovela određene ankete, ispostavilo se da bi kroz zakon stipendiranja došlo do daleko većeg interesovanja za smerove koji su nama  potrebni.-rekao je Glavinić.

Iskustva sa prisutnima, kada je reč o dualnom obrazovanju, podelili su direktori škola iz Sombora i Apatina, kod kojih je ovaj sistem dosta razvijeniji.

Da država mora biti efikasnija i konkretnija kada je reč o privatnicima koji žele da se uključe u izgradnju obnovljivih izvora energije posvedočilo je iskustvo Dragana Zarića vlasnika preduzeća ’’Partitzan doo’’  iz Ivanjice.

• Kada je reč o obnovljivim izvorima energije kao nečemu što je naša budućnost ja sam dobio lokaciju za mini hodroelekranu. Međutim, država sve čini da se ta mini hidroeletrana ne izgradi. U 42 institucije, ja kao finansijer, moram da idem kako bih dobio razna odobrenja i rešenja. Ta rešenja imaju rok do kada važe, dok dobijem treće rešenje, prvo mi isteklo. Evo četiri godine je prošlo, uložio sam oko 40 hiljada eura, a udaljen sam od te mini-hodroelekrane kao svemirski brod. To je užas. A da ne pričam da se svake godine menja zakon, pa taman prikupiš papire, oni ne važe. – kaže Zarić.

Domaćin okruglog stola, direktor Tehničke škole-Ivanjica, Boško Mojsilović, zaključio je da su današnja izlaganja bila od velike koristi za dalje delovanje i rešavanje nastalih problema. Ali, kako je istakao, ne sme se završiti samo na rečima već konkretnim delima stvari se moraju menjati na bolje.