Zaboravljena deca Srbije- U 21. veku pešače do škole šest sati (VIDEO)
Dok se svi maksimalno angažuju da stvore bolju i bezbedniju budućnost deci, čini se da su neka ipak zaboravljena. ’’Daleko od očiju-daleko od srca’’, da li zapravo mora biti tako?
Petnaestoro mališana iz zaseoka Crčevo na Goliji odrastaju daleko od igraonica, bioskopa, kafića, ali to nije njihov najveći problem. Oni zbog nečije nebrige svakodnevno do škole pešače dvanaest kilometara u jednom pravcu. Ustaju pre zore da bi po nepristupačnom terenu, kroz šumu, po temperaturama koje nekada znaju biti u debelom minusu, na vreme stigli u Bele Vode u Novom Pazaru, gde im se nalazi škola.
Deca pešače dnevno pet do šest sati, od kuće do škole i nazad. Negovan Djoković otac troje mališana, kaže da su mogli da biraju između škole u Dugoj Poljani za koju postoji prevoz, bar kada to vremenski uslovi dozvole, ili ove u Belim Vodama, gde prevoza nema ali se uči srpski jezik.
Da li detinjstvo ovih hrabrih mališana mora biti toliko mučno samo zato što su verni tradiciji i svom, srpskom jeziku?
Uz duzno postovanje prema svima ali koji jezik se uci u toj drugoj skoli? Zar drzavljanima srbije nebi trebalo da bude obaveza da uce srpski jezik, a mimo toga nacionalne manjine da mogu da uce I svoj jezik… ali za sve koji zive u srbiji osnova treba da je srpski… ajde dobi madjarsko drzavljanstvo a da ne znas madjarski, ili americko a da ne znas engleski…