Prvi vozni park u Ivanjici
Tridesetih godina prošlog veka skoro u svim krajevima Zapadne Srbije na prste su se mogla izborojati motorna vozila. Naša Ivanjica, koja je u to vreme imala nešto više od 1000 stanovnika mogla se pohvaliti da je imala veliki vozni park. Ugledni Ivanjičanin Vlade Jelić uložio je velika sredstva i nabavio autobus, nekoliko kamiona i putničkih vozila. Okupio je gazda Vlade stručne auto-mehaničare i vozače, a uz njih obučavala se plejada mladih majstora i vozača koji su kasnije bili poznati i priznati mehaničari i vozači. Na svom velikom placu koji se nalazio u Moravskoj, danas Nušićevoj ulici bio je parkiran ovaj veliki vozni park. Radoznali Ivanjičani dolazili su da vide vozila i divili se spretnosti vozača koji su pod konac parkirali vozila. U to vreme Ivanjičani koji su želeli da putuju u Beograd mogli su samo da koriste voz, popularnog Ćiru, od Požege. Tim vozom putovalo se celu noć do Beograda. Vispreni gazda Vlade Jelić otvorio je autobusku liniju Ivanjica-Požega,vozio građane na voz i čekao one koji su se vraćali iz Beograda. Put od Ivanjice do Požege bio je makadamski sa puno neravnina, pa se u jednom pravcu putovalo više od dva sata. Par godina kasnije Vlade Jelić je otvorio i liniju Ivanjica-Čačak što je izazvalo veliko oduševljenje Ivanjičana. Na toj relaciji koja je trajala više sati bila je i polučasovna pauza u Ovčar Banji. S obzirom na to da je to vreme bilo intezivne gradnje u Ivanjici mnogo su se koristili kamioni. Firma Vlada Jelića iznamljivala je kamione koje su vozili iskusni vozači. Zbog velike eksploatacije vozila i loših puteva, bilo je i čestih kvarova vozila. Ali taj problem gazda Vlade rešio je otvaranjem radionice u kojoj su radili kvalifikovani majstori spremni da brzo otklone kvar i vrate vozilo u funkciju.
Posebna atrakcija za Ivanjičane bili su putnička vozila ili kako su ih zvali limuzine.Kada bi jeljdno od tih vozila izašlo na kaldrmisane ulice Ivanjice za njima bi trčala gomila dece oduševljeno pozdravljajući limuzinu i vozača. I ova u to vreme luksuzna prevozna sredstva bila su za iznajmljivanje.Naime, situirani Ivanjičani kada bi putovali negde van Ivanjice iznajmljivali su limuzinu i vozača i sa porodicom išli na put.
Ivanjičanin Vlada Jelića pamte i po njegovim humanitarnim delima. Kada je trebalo nekog iz siromačne porodice prevesti u bolnicu izlazio je u susret i nije naplaćivao takve usluge.Uvek obučen u parno odelo, sa prslukom u koji je bio okašen džepni sat i šešerom, gazda Vlade je od svojih radnika zahtevao ljubazan odnos sa mušterijama, a posebno je zahtevao da vozila uvek budu čista i spremna za put.
Tako je Ivanjica u tim davnim vremenima imala vozni park kojim su mogli da se pohvale i mnogo veći gradovi.O ovom događaju danas svedoče fotografije, koje u svom albumu čuva njegov unuk i imenjak Vlade i sa ponosom pokazuje stare fotografije koje sa setom podsećaju na neka davna i lepa vremena.
Autor teksta: Raško Nešovanović
