Bila je evropski šampion a Ivanjicu je nosila u srcu

Ivanjica, iako relativno mala čaršija, iznedrila je veliki broj uspešnih ličnosti iz svih životnih oblasti ali nekako najupečatljiviji tragovi slave zapisani su u sportskom svetu. Jedna sportistkinja, o kojoj se nažalost malo zna, vinula se u sam evropski vrh. Reč je o Cmiljki Cici Kalušević, sjajnom sportisti i velikom čoveku. Od malih nogu Cica je bila zaljubljena u sport. Dok je pohađala osnovnu školu u Ivanjici često je sa dečacima igrala fudbal. Kada je otišla u Beograd na studije Cica se opredelila za atletiku i to u disciplini bacanje koplja. Vrlo brzo postigla je izvanredne rezultate a njeni hitci pomerali su rekordnu granicu. Postala je i atletski reprezentativac i na međumarodnim takmičenjima osvojila brojna priznanja. Međutim, Cica je želela veći iskorak u sportskoj karijeri i odlučila je da se prekomanduje u košarku. Da je to bio dobar potez pokazalo se ubrzo jer je Cica vrlo brzo postala najbolji košgeter ne samo Jugoslavije već čitave Evrope. Njeno ime postalo je košarkaški simbol širom planete.S a reprezentacijom Jugoslavije osvojila je veliki broj medalja a na svim većim svetskim i evropskim takmičenjima isticala se kao najbolji strelac. Ono što je posebno krasilo ovu divnu sportistkinju jeste njen lokalpatriotizam. U svakom datom interviju sa ponosom je govorila da je rođena u Ivanjici.

Uporedo Cica je studirala i uspešno diplomirala na DIF-u. Kao student letnje ferije je provodila u svojoj Ivanjici. Naravno ni tada nije prekidala sa treninzimna u Ivanjici. Naime, udubljena u svoje misli tokom svakodnevnog treninga Cica nije ni primetila da je posmatra komšinica. Dugo je gledala u nju a nakon toga obratila se drugoj komšinici:

  -Jesili ti znala da  je ona Božova ćerka sišla s uma?

-Odakle ti to? – pitala je prijateljica

-Gledam je kako već danima u bašči baca neku pritku. – zabrinuto je kroz šapat rekla žena.

Po završetku studija Cica je postala profesor u Medicinakoj školi u Beogradu. Studenti su je obožavali. Posebno je bila slaba prema đacima iz Ivanjice. U svemu im je pomagala. Angažovala se i kada je trebalo naći stan nekom učeniku iz Ivanjice, pomagala da se priviknu na velegradski život i u pravom smislu bila im je druga majka.

Kada je u Ivanjici osnovan Atletski klub, uprava je odlučila da Cicu proglasi počasnim predsednikom. Nju je to saznanje dovelo do suza –radosnica, a zahvalila se kroz jedno divno pismo u kome iskazuje posebnu emociju i radost jer je njeni Ivanjičani nisu zaboravili.  Nažalost Cica više nije među živima ali njeno ime i dela pamtiće se večno. Bila je veliki sportista ali iznad svega divan čovek i zaljubljenik u svoj rodni grad.

Autor teksta: Raško Nešovanović