Panel diskusija u Ivanjici o medijskoj strategiji, odnosu medija i vlasti nakon privatizacije
Nakon Čačka i u Ivanjici je održana Panel diskusija na temu cenzure i autocenzure u medijima, a bilo je reči i o donošenju nove medijska strategije i odnosa lokalnih samouprava i medija nakon privatizacije.
Prisutne je na početku pozdravio predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, ističući da je lokalna samouprava otvorena za saradnju sa svim medijima i da u tom smeru gradi i unaprdjuje budući odnos, uz napomenu da jedino na čemu insistira je objektivno izveštavanje bez ikakve cenzure.
- Shodno našem skromnom budžetu trudimo se da podržimo medije jer shvatamo njihovu značaju ulogu u razvoju i promociji potencijala lokalne zajednice. Spremni smo i na eventualnu kritiku koju ćemo shvatiti kao podsticaj da korigujemo moguće greške.Takodje bih napomenuo da smo šesta opština po veličini koja je u kratkom periodu napravila ozbiljne rezultate i mislim da shodno tome treba da budemo bolje medjski zastupljeni.-rekao Lazović ,nakon čega se prisutnima obratila Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije,koja je govorila o položaju novinara i istakla da je ovo prelomni trenutak u odbrani profesije zarad javnog interesa.
- Ukoliko se donese strategija na kojoj trenutno radi država i Radna grupa u kojoj Medisjki savez ima svog predstavnika nadam se da će stvari krenuti na bolje. Kao član UNS-a nisam informisana o nameri rukovodstva da donese odluku o povlačenju predstavnika iz Radne grupe, koja je protiv interesa profesije i javnosti jer se time pokušava zadržati haotično stanje na medisjkoj sceni. Očekujem da kao najbrojnija i najuticajnija članica Medijske koalicije promeni odluku i aktivno se uključi u sređivanje medijske scene u sudbonosnim trenucima za novinare, medijske radnike i profesiju. Sindikat novinara očekuje da sva medijska udruženja i asocijacije podrže uspostavljanje socijalnog dijaloga u ovoj delatnosti jer je to jedini istinski evropski standard.- kazala je Čabarkapa.
Panel diskusiji u Ivanjici prisustvovali su predstavnici lokvnih samouprava iz Arilja i Ivanjice,mediji, predvnici političkih partija i verske zajednice. Nakon dvočasovne diskusije nametnut je zaključak da jedino konkretnim zakonskim okvirima koji će jasno definisati novinarsku etiku ali i odnos poslodavaca, lokalne samouprave i države prema medijima, može da se uredi prilično haotično stanje medijske scene u Srbiji.
Prilično zapaženo ostalo je i izlaganje prof. dr Stanka Crnobrnje , člana Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja, o potrebama koje nameće digitalno društvo i dokle se stiglo sa novom strategijom.
- Medijska strategija je pre svega potrebna jer zakon nalaže da se ona sa vremena na vreme promeni.Dok se sa druge strane i u svetu i kod nas dešavju tako radikalne promene u medijskoj sferi, najviše izazvane procesom digitalizacije, što u prostoru medija izazavi potpuno jedno drugo agregatno stanje na više nivoa i uvodi jednu demokratizaciju u medijske procese, što do sada naši zakoni nisu ni prepoznavali. Potrebno je da mi sami prepoznamo ono što je za nas bitno u toj medijskoj revoluciji, koja je u toku, i da nam nova strategija služi kao orjentacioni dokument.-rekao je Crnobrnja i dodao da je niz problema proistekao iz prethodne strategije koja je imala dva fundamentalna načela to je privatizacija svega i navodno ukidanje državnog uticaja, što je za posledicu imalo gašenje brojnih medija u Srbiji.
- Prelazak na takozvano projektno pokazao se kao metod u medijima koji je otvorio nove izvore korupcije i nedovoljnog kvaliteta. Veoma važna pitanja za opstanak struke je kako da regulišemo, i da li da regulišemo i u kojoj meri jedan veliki sintetički medij od interneta, televizije, radija do novina. Jedan krug koji je dosta širok, ali pokušava da zatvori sve elemente koji čine našu medijsku i društvenu stvarnost u jedan logični sistem koji možemo da predstavimo na javnoj diskusiji i onda da Vlada odluči da li je politički spremna da uđe u velike promene. navodi Crnobrnja.
Njegovo lično razmišljanje je da je došlo vreme da zbog digitalizacije kao i prelaska cele Evrope na novu tehnologiju i novo zakonodavstvo postoji jedna adresa gde bi ,,delatnici” u medijima mogli da se obrate a ne da gravitiraju između dva autoriteta.
- Formiranjem jednog Ministarstva za medije, elektronske komunikacije i digitalno društvo će dobiti jedno telo koje kordiniše sve resurse i pravce koji će se dešavati u drugim resorima. Jer ne može se digitalnim stanjem malo baviti Rasimovo ministarstvo, malo ministarstvo finansija, inostranih poslova, sporta. Potrebno je jedno koje će tu sištinsku promenu da definiše”, navodi Crnobrnja svoj individualni predlog dodajući da ne veruje da će biti dovoljno snage u političkom faktoru da dođe do ove po njemu neophodne promene.-rekao je Crnobrnja.
Što se tiče izlaska pojedinih novinarskih udruženja iz Radne grupe, profesor kaže da se to neće odraziti ni na kvalitet ni na brzinu rada na strategiji.