Ivanjički krompir dobija oznaku geografskog porekla

Ivanjički krompir će se uskoro naći na listi domaćih proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla. Njegova sertifikacija biće garancija jedinstvene kombinacije lokalnih prirodnih bogatstava i tradicije, pa će potrošači koji za ovaj poljoprivredni proizvod ivanjičkog kraja odavno znaju, ali retko do njega mogu doći, sada biti sigurniji u to šta i od koga kupuju.

Oznaka geografskog porekla je pravo kojim se štiti ime porekla i geografske oznake nekog proizvoda. Ona propisuje standard proizvodnje i kvaliteta, što za krajnji cilj ima bolje pozicioniranje na tržištu.

U procesu sertifikacije zainteresovani proizvođači će dobiti tehničku pomoć u izradi neophodnih studija koje prate proceduru zaštite ovog proizvoda. U pripremi neophodne dokumentacije proizvođačima će na usluzi biti Tatjana Savić Gavrilović iz Niša, stručni konsultant za zaštitu proizvoda sa geografskim poreklom.

Inicijalnu finansijsku podršku za započinjanje ovog složenog poduhvata, u iznosu od 14.000 evra obezbedio je Evropski PROGRES preko Evropske unije i Vlade Švajcarske. Ovaj najveći razvojni program u našoj zemlji, koji kroz proces evrointegracija podržava razvoj 34 opštine jugoistočne i jugozapadne Srbije, prepoznao je ivanjički kropmpir kao poljoprivredni potencijal ove opštine, koji će kada dobije zaštićenu oznaku geografskog porekla, stvoriti dodatnu vrednost koja će mu olakšati put do krajnjih kupaca.

Sam proces dobijanja oznake, međutim nije ni brz,a ni lak.

Nakon izrade takozvane specifikacije, udruženje proizvođača krompira iz Ivanjice, koje će biti formirano 2. marta, podnosi zahtev Zavodu za zaštitu intelektualne svojine za registraciju proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, a istu specifikaciju na mišljenje dostavljaju i Ministarstvu poljoprivrede.

Sa dobijenim rešenjem o izvršenoj registraciji proizvoda, sa akreditovanom sertifikacionom kućom koju bira udruženje, kreće se u process razvoja kontrolnog plana, a prema podacima koji se nalaze u specifikaciji. Kontrolni plan mora odobriti resorno ministarstvo.

Udruženje proizvođača osniva se ciljem upravljanja nad zaštitom proizvoda i ima svoje kontrolne organe. Članovi udruženja, ali i oni koji to nisu, a zainteresovani su za sertifikaciju, prolaze svojevrsnu kontrolu od strane inspektora iz odabrane sertifikacione kuće.

Svako zainteresovano parvno ili fizičko lice koje želi da koristi oznaku porekla, Zavodu podnosi zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika, nakon čega akreditovana sertifikaciona kuća vrši kontrolu i proverava usaglašenosti sa specifikacijom, prema kontrolnom planu. Sertifikacija i podnošenje zahteva za ovlašćenog korisnika mogu teći i paralelno, ali se status ovlašćenog korisnika dobija sa sertifikatom. Nakon toga dobija se rešenje o priznavanju statusa ovlašćenog korisnika, a priznati status se upisuje u Registar oznaka geografskog porekla.

Sama sertifikacija vrlo je bitna i neophodna, i ona je preduslov prepoznavanja zaštićenog proizvoda na tržištu Evropske unije.

Krompir se na teritoriji opštine Ivanjica gaji na nešto preko 1.000 hektara i posle maline nalazi se na drugom mestu. Velike oscilacije u otkupnim cenama zbog sezonskih poremećaja na tržištu i slabe konkurentnosti proizvodnje u odnosu na evropske zemlje, često međutim kolebaju proizvođače da li da nastave da se bave ovom inače prilično teškom proizvodnjom. Planinski reljef koji često isključuje neophodnu mehanizaciju, usitnjenost parcela, slaba ili gotovo nikakva udruženost za nastup na tržištima i nepostojanje podrške države u vidu subvencija, podiže proizvođačku cenu ivanjičkog semenskog i konzumnog krompira. To sa druge strane stvara barijere za njegov plasman, bez obzira na kvalitet koji je gotovo po pravilu na zavidnom nivou.

Iz razgovora sa nekoliko ozbiljnijih proizvođača sa teritorije opštine Ivanjica, stiče se utisak da su svi oni svesni prednosti zaštite imena i porekla, iako odavno znaju da je ovdašnji krompir biološki i nutritivno vredniji od konkurencije. Ovo će im kažu, pomoći da lakše dođu do kupaca i svoj proizvod prodaju po višoj ceni od današnje, ali se slažu i u oceni da u proizvodnji krompira treba popraviti mnoge stvari. Dugi niz godina je postojala ideja da se ivanjički krompir zaštiti kao robna marka, ali se na ideji sve i završavalo. Nije bilo ni ozbiljne organizacije niti finansijske podrške da se tako nešto uradi. To isto važi i za malinu i neke druge poljoprivredne proizvode ovoga kraja koji zavređuju pažnju.

Dobrivoje Karaklajić, diplomirani inženjer poljoprivrede, proizvodnjom semenskog i konzumnog krompira bavi se više od 25 godina, na površinama od 15-20 hektara. Za njega, kaže, oznaka geografskog porekla stiže kasno, ali je važna budućim generacijama koje će se ovim poslom baviti.

• „Raduje me započet proces sertifikacije i zaštite ivanjičkog krompira, koji je po kvalitetu već odavno naš brend. Kamo sreće da smo je imali i pre 30 godina, gde bi nam danas bio kraj. Ovo je veoma teška proizvodnja, to najbolje znaju oni koji se njom konkretno bave. Imamo bogom dano područje, ali su cene po pravilu uvek niske i radimo u neravnopravnim uslovima u odnosu na evropske proizvođače. Srbija često uvozi jeftin i nekvalitetan krompir, što obara cene domaćem. Morali bismo više raditi na zaštiti sopstvene proizvodnje. Dobijena oznaka geografskog porekla neće rešiti sve ove probleme ali je korak u dobrom pravcu”, rekao je za portal InfoLIGA Dobrivoje Karaklajić.

Prosečna proizvodnja po hektaru krompira u ivanjičkom kraju je oko 25, dok ona u pojedinim evropskim zemljama dostiže i 50 tona. Ovim poslom se prema našim nezvaničnim saznanjima bavi nekoliko stotina poljoprivrednika, mahom na području Javora i Golije. Profit koji se ostvari na godišnjem nivou kreće se oko 475 miliona dinara, odnosno 3,8 miliona evra.