Pola veka dedamrazovanja

Pola veka na sankama, u crvenom odelu, beloj bradi i pakatiću na leđima. Od vrata do vrata, od škole do institucije, preduzeća, prodavnice…  Raško Nešovanović iz Ivanjice proslavio je jubilarnih 50 godina u ulozi Deda Mraza koja mu je, kako kaže, donela na hiljade dečijih osmeha, iskrenih toplih zagrljaja i neraskidivih prijateljstava.

Kako se sve ’’velike stvari’’ zapravo dešavaju slučajno, tako je počela i njegova priča.

• Bio sam dvadesetogodišnjak kada me pozvao učitelj Vlajo Filipović da njegovoj deci podelim paketiće u školi. Moja prva reakcija je bila ’’ne mogu ja čika Vlajo suviše sam mlad da bih bio Deda Mraz’’. Medjutim, uspeo je da me ubedi kako je uz dobru masku sve moguće. I bio je u pravu. Odmah sam sam se zaljubio u tu jedinstvenu ulogu i svake naredne godine emocije su bile dublje i jače. To se ne može opisati rečima, niti izmeriti bilo kojom mernom jedinicom. Ono što može dečija iskrena duša da vam donese, neprocenjive je vrednosti.-kaže Raško.

Pedest godina dedamrazovanja Rašku je donelo pregršt dečijih osmeha ali i po neku suzu, doduše bezazlenu.

• Deca gotovo uvek reaguju oduševljeno kada se pojavi Deda Mraz. Znaju da ih čeka dosta poklona, igre i zabave. Ali dešavalo se, kod onih najmladjih, da se uplaše pa zaplaču. Jednom prilikom sam delio paketiće u stanici policije kada je mališan briznuo i plač i nije hteo da mi priđe. Onda je njegov otac ustao i rekao ’’ne boj se sine, čika Raško je i tvom tati bio Deda Mraz’’. Au, posmislih, pa ja baš imam radnog staža za penziju, ispunio sam uslove.– priča Raško.

Na dobro utabanoj stazi kojom je ove godine Raško prošao pedeseti put, pratile su ga i razne anegdote. Nekima se i danas smeje.

• Delio sam paketiće u jednoj ustanovi kada mi je prišla gospodja, majka od deteta kome sam već uručio poklon. Zagrlila me i reka ’’Raško ti si jedini muškarac, pored mog muža,  čiju sliku smem da držim u kući’’.- seća se ovaj veseli Deda Mraz.

U paketićima koje je dugi niz godina delio deci, ne samo u Ivanjici već širom zapadne Srbije, nalazile su se razne stvari, od slatkiša i igračaka do rukavica, kapica, haljinica. Specifično je, kaže, da je veliki broj  mališana uvek imo istu želu, kada porastu da budu policijaci i da im Deda Mraz sledeće godine donese pendrek.

• U jednoj školi sam završio podelu paketića i krenuo nazad, a dete trči za mnom i dovikuje da stanem. Sav se uzdihao, kaže  ’’Deda Mraze popraviću sve ocene i biću najbolji samo mi molim te naredne godine donesi policijsku kapu’’.  Eto, bilo je različitih želja, neke od njih smo uspeli da ispunimo. Ako ne sledeće, onda one tamo naredne godine, uglavnom smo se trudili da sva deca budu srećna i zadovoljna.– kaže  Raško.

Iako je ispunio uslov za dedamrazovsku penziju Raško je još uvek ne želi, a ne žele je ni mališani koji željno isčekuju njegov naredni dolazak.

• Ove godine su me u glas pitali da li ću im doći ponovo. Obećao sam deci, a njih ne smemo lagati.-zaključuje Deda Mraz.

foto:Tadija_Savić