Ivanjička pijaca nekada i sada

Iako se danas skoro u svakoj prodavnici mogu pazariti poljoprivredni proizvodi pa čak i po povoljnijoj ceni, narodu je pijaca ostala najomiljenije mesto kupovine. Takozvana ‘’Zelena pijaca’’ u Ivanjici ima interesantnu istoriju. Prva, zvanična, bila je locirana u samom centru grada. Ona je podrazumevala četiri improvizovane tezge gde su izlagani proizvodi za prodaju. U vreme male varoši na obalama Moravice skoro svaka kuća imala je bašticu ili voćnjak pa je kupovina na pijaci bila skromna. Proširenjem i urbanizacijom Ivanjice pojavila se i potreba za boljom i opremljenijom pijacom. Iz centra grada ona je premeštena na mesto današnje taksi stanice. Na dosta većem prostoru, osim montažnih postavljeno je, tačnije izidano i nekoliko betonskih tezgi. Ponuda poljoprivrednih proizvoda postala je dosta bogatija pa je i potražnja za njima bila veća. Međutim, kako se nova pijaca nalazila odmah uz glavnu ulicu, parkirani automobili i zaprežna kola stvarali su problem prodavcima i kupcima pa je opštinska vlast počela da razmišlja o novoj lokaciji.

Dodatno je pijačarima postalo tesno jer je u samom uglu, prema ulici Boška Petrovića, izidano gradsko kupatilo. Pošto je u to vreme malo kuća imalo  sopstveno, građani su koristili usluge javnog kupatila. Ono je radilo subotom i nedeljom a voda se grejala u velikom kazanu podloženom drvima.

Pijaca je iznova morala da se seli pa je postavljena na mesto današnje Autobuske stanice. Bio je to veliki prostor a po prvi put urađen je mokri čvor i česma sa pijaćom vodom. Iznad pijace, u brdu prema Ravani, napravljeno je košarkaško igralište pa su i mladi dobili svoj prostor za rekreaciju. Petak je i tada bio pazarni dan a pijaca je vrvela od ljudi. Polako su počeli da dolaze i prodavci iz drugih krajeva Srbije. Seljaci koji su donosili proizvode na pijac obično bi stizali veče pre. Prenoćili bi u kafani Lipa spavajući za stolom a u dvorištu kafane vezivali bi konje i volove kojima su putovali. Naravno za ovu uslugu morali su da plate gazdi kafane.

Pijaca je postajala sve aktuelnije mesto kupovine jer su proizvodi bili sveži i raznovrsni. Stoga se javila potreba za većim prostorom pa je četvrti put pijaca promenila stanište i preseljena je na mesto gde je ostala do danas. Zaklonjena od saobraćaja sa obezbedjenim prostorom za beli mrs i svom potrebnom komunalnom infrastrukturom pijaca radi i danas. Ivanjičani petkom hrle u kupovinu, sledi cenkanje sa prodavcima i uglavnom se kući vraćaju sa punim cegerima.

Slična situacija bila je i sa stočnom pijacom. Prva lokacija u Ivanjici bila je na mestu gde se danas nalazi Dom kulture. U to vreme stočarstvo u ivanjičkim selima bilo je dosta razvijeno pa je i ponuda bila dobra. Pijacu se često posećivali i kupci iz drugih gradova. Kako se stočna pijaca nalazila u samom gradu tadašnji čelnici opštine doneli su odluku da je izmeste na Vidik, mesto gde se danas nalazi Dečiji vrtić. Ispostavilo se da ovo nije idealno rešenje jer su prodavci morali da vode stoku kroz gradske ulice kako bi stigli do pijace pa je pala odluka da ona bude privremeno smeštena na Javorski put, dok se ne nađe neko adekvatnije rešenje.

Tako je pijaca u Ivanjici, kao i u svakom drugom gradu, postala nasušna potreba građana. Iako je moderno vreme sa sobom donelo na hiljade trgovinskih radnji i super marketa Ivanjičani i dalje pijacu smatraju najboljim mestom za kupovinu.

Autor teksta: Raško Nešovanović