UMMR uoči državne rasprave: nova Strategija uništiće medijsko srce Srbije

Udruženje medija i medijskih radnika smatra da ponuđeni dokument Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji jeste ispod očekivane visine po svim važnim merilima kakva zaslužuje javnost ove države. Ona bi, po našoj oceni, bila samo preskok iz jednog eksperimenta u drugi, veoma sličan, a mislimo da je očigledno šta je cilj takvog postupka: želja da se neko na brzinu dokopa mukom sticanog narodnog imetka.

Dakle, ova Strategija ne ispunjava osnovno merilo: da zbilja bude strategija. Ovo je samo zbirka raznih manevara da se narodno bogatstvo, kao i prethodnom strategijom, utrpa u nezaslužene šake, i opet bi mnogi novinari, snimatelji, urednici, kao i prošlog puta, ostali bez hleba.

Jer, ako je reč o strategiji, ona se piše jezgrovito i, što bi narod rekao, kratko, jasno i na mnogaja ljeta. Ovde ništa ne možete da uhvatite ni za rog ni za rep, osim beskrajnog niza raznoraznih tuđica koje narod ove naše postojbine nikad nije koristio, a ako bude sreće i neće upotrabljavati kojekakve implementacije, evaluacije i slične gluposti.

Drugo neispunjeno merilo jeste, dakle, jezik kojim je dokument pisan a trebalo bi da bude nešto najčistije i najjasnije što se iznosi pred javnost Srbije, od strane ljudi koji se bave javnom rečju i od nje žive.

Ovde ne postoji, zatim, ni zrno od onoga što se u našem pojmovniku naziva strategijom. A to bi trebalo da bude, ukratko, zamišljena tačka do koje društvo želi stići, uz naznake puta kojim se do nje ide.

Čitav tekst, naime, vrvi od zaklinjanja u evropske vrednosti i zakone tražišta, ali se na strani 14 navodi:

• „Tržište oglašavanja karakteriše to da najveći deo novca odlazi na televizije, i to one sa nacionalnom frekvencijom. Ovo tržište karakteriše i velika koncentracija preferencija medijske publike (slušanost, gledanost, čitanost) kod četiri najveća izdavača u svakoj kategoriji, pa tako četiri najveća emitera imaju zajedno udeo od 62% u ukupnoj gledanosti, četiri najveća radio emitera imaju udeo u slušanosti preko 51%, a četiri najveća izdavača štampanih medija imaju udeo u čitanosti preko 63%. Iako tržište digitalnih medija beleži konstantan i stabilan rast, novac oglašivača završava tamo gde je izmereno da je najveća publika. Tako se za određivanje medijskog potencijala medija koriste komercijalna merenja u kojima ne učestvuju svi mediji. U takvom ambijentu lokalni i regionalni mediji gube trku sa onima koji imaju nacionalno pokrivanje i koji su uvek obuhvaćeni merenjima. Tačnije čak 89% udela u oglašavanju na televiziji pripada televizijskim stanicama sa nacionalnom pokrivenošću. Ostatak sredstava od oglašavanja su između sebe podelili strani programi koji se distribuiraju putem kablovskog sistema. Podaci pokazuju da se od 15 najvećih komercijalnih oglašivača u Srbiji nijedan ne oglašava na lokalnim, pa čak ni na regionalnim stanicama.”

Ovde dolazi sasvim obično pitanje: kako tvorci strategije zamišljaju da oglase, dakle i prihode, prebace sa najjačih na najslabije medije? Zakonima tržišta? Teško, nikako. Jedino nekom uredbom ukoliko se nekog dana domognu državne vlasti.

Red po red i stigosmo do glavnog dela cele mutljavine. Najpre glave pet:

MERE ZA POSTIZANjE OPŠTEG I POSEBNIH CILjEVA I KLjUČNI POKAZATELjI UČINKA NA NIVOU OPŠTEG I POSEBNIH CILjEVA I MERA str 44.

Pa dalje, do odeljka:

Mera 2.3 Smanjen i učinjen transparentnim uticaj države na medijskom tržištu kako bi postojali jednaki tržišni uslovi za sve medije. Str 50.

• Okončati proces privatizacije izdavača u javnom vlasništvu, u cilju uspostavljanja jednake tržišne pozicije medija i sprečavanja neprimerenog uticaja na uređivačku politiku, a naročito:
• – sačiniti i sprovesti plan potpunog izlaska države iz vlasništva u privrednim društvima Politika AD (izdavač dnevnog lista “Politika”) i privrednog društva Novinsko-izdavačko društvo Kompanija Novosti AD (izdavača dnevnog lista Večernje novosti),
• – bez odlaganja podneti registracionu prijavu za brisanje JP Novinska agencija Tanjug iz registra privrednih društava, odnosno registracionu prijavu za brisanje medija koji posluju pod tim javnim preduzećem iz Registra medija..” str 51.

Čije uši vire iza ove priče?

Pa, uši onih koji bi omaste brke u pravitizaciji jedne „Politike” koja izlazi 115 godina, dakle, dve decenije pre nego što se u našoj Srbiji oglasio prvi radio i pola veka uoči pojave prvog televizijskog signala. Pisci strategije bi da to pretvore u plen, razume se pod maskom tržišta, iako je više nego jasno da je reč o kulturno – istorijskom dobru Srbije. Tako bi novi vlasnik, koji je recimo trgovao kamionima ili se obogatio nekim drugim poslom, dobiti na raspolaganje, uz pravo da naplaćuje usluge, vekovni trud novinara ove kuće koja je iz dana u dan pratila nacionalna zbivanja i povest. Hoćete li da vam se stavi na uvid šta je „Politika” izveštavala iz Balkanskih ratova? Može, ali najpre uplatite toliko i toliko na račun novog gazde. Slična je stvar sa Telegrafskom agencijom Nove Jugoslavije, dragocenim materijalom od državnog značaja, u slovu, zvuku i slici, i sa Večernjim novostima koje su u rukama čitalaca širom Balkana duže od šest decenija.

Kojim bi se to merilima uredilo korišćenje arhiva ovih kuća? Pa, po zakonu tržišta, predlažu tvorci nove Strategije. A gde to ima? Pa nigde.

Nigde, takođe, oni koji su se potpisali ispod ovog nacrta ne predlažu, pošto je reč o Strategiji, šta bi se moglo dogoditi jednog dana kad neki bogataš, recimo sa Kajmanskih ostrva, kupi većinski paket „Politike” ili „Tanjuga”, te počne da štampa i emituje šta mu je volja: kakva Srbija, kakvi bakrači?

U završnom osvrtu na ovaj Nacrt, Udruženje medija i medijskih radnika koristi dva stava istaknutih ljudi koji se razumeju u ovu oblast:

• „Nijedna država se ne izvlači iz medija, ona samo ostaje u medijima onako kako misli da je strateški važno da ostane. Ni Amerika se nije izvukla iz medija. To je pogrešna tema. Ja sam pokušao sa kolegama da istaknem novu temu koja je aktuelna u Evropi, a to je javno privatno partnerstvo” (Stanko Crnobrnja).

Ili:

• „Ta vrsta brige koju pokazuje po pitanju brisanja Tanjuga iz Registra APR – a ne čudi kada dolazi iz medija, pre svega konkurentskih, odnosno zainteresovanih za nestanak Tanjuga, ali bi udruženje novinara po prirodi stvari trebalo, valjda, da se interesuje i zalaže za opstanak i trajanje medija, a ne za njihovo brisanje”. (Branka Đukić).

Odsudna bitka za budćnost medija i medijske scene

Nema sumnje: predstoje teški dani u kojima moramo pružiti otpor  piscima strategije jer bi ona konačno salomila kičmu preživelima i iščupala medijsko srce nacije. Zašto? To znaju samo oni koji su je pisali, i prvog puta i sada. Oni, koji su već napravili prvi korak 2014. kad je više od 1.000 medijskih poslenika osvanulo na ulicama pa se i danas potucaju po trafikama i malinjacima. Sa ovakvom strategijom očekuje nas još jedan sunovrat i talas medijskih radnika u beznađu. Zbog toga moramo biti mudri i uporni. Ne možemo prihvatiti kolektivno samoubistvo, ma ko ga nametao. Jednom su nas zaskočili, i svi dobro pamtimo tu 2008. kada su  preko noći pod okriljem istih medijskih dušebrižnika i pisaca nestajale televizije, novine, radio stanice i njihova imovina u džepovima tapkaroša, švercera, pekara … Mnogi još uvek pamte sat na sajtu NUNS-a koji je odbrojavao poslednje mesece, dane, sate i minute do takve privatizacije. Na svu sreću ima preživelih, ali na nesreću klatno tog sata ponovo su isti pokrenuli.

Isti ljudi kroje sudbinu peti put, do kada više? Zašto ih Vlada podržava? Koga predstavljaju?

U ovoj borbi očekujemo podršku još najmanje 3 velika udruženja (PROUNS, DNV, KOM-NET) okupljena u Medijskom savezu Srbije kao i Sindikat novinara Srbije (SINOS) sa kojima nas spaja briga za normalnu medijsku scenu i položaj poslenika javne reči.

Preko puta sebe imaćete iste ljude koji su donosili katastrofalne medijske strategije (2011,2014) isti ti su učestvovali u pisanju medijskih zakona na koje su kasnije najviše kukali, i isti ti  Obradovići, Gruhonjići, Gaši, Dalile, Markovići sada bi da nam zabrane tri najveće medijske kuće. Očekujemo od Vlade Srbije da prestane da ih favorizuje i da proveri koga oni predstavljaju!

Rasprava o nacrtu nove Strategije održaće se u Nišu, Novom Sadu, Čačku (25. februara u 12 sati) i završna u Beogradu.

UMMR

Predsednik

Gvozden Nikolić