Državni makadamski put davi meštane prašinom

Tri kilometra državnog puta II A reda broj 197 Kaona – Ivanjica – Duga Poljana, deonica kroz selo Kumanica (Kamenjača – Luka – Lučevac), već decenijama je samo seoski makadamski put. Kada je građen, ovo parče je ostalo bez asfalta zbog nerešenih imovinskih odnosa. Ovaj problem je u međuvremenu rešen, deonica proširena, put nasut i zategnut, ali se pri prolasku motornih vozila podižu neverovatne količine prašine koja ozbiljno ugrožava život i zdravlje ljudi pored same trase.

Bili smo na licu mesta i uverili se u to. Krovovi, travnata dvorišta, zasađene voćke i vozila su potpuno beli. Prema rečima meštana, prašinu podižu kamioni i šleperi koji se natovareni vraćaju sa Golije u popodnevnim satima, ali i putnička vozila koja saobraćaju ovom trasom. Kažu da je razlog vrsta krečnjačkog materijala kojim je put nasut.

• „Udavi nas prašina. Problem postoji od kako je put prokopan. Nekad mi dođe da kukam, jer ne znam šta da radimo više. Najgore je vikendom. Imam dva zlatna unuka, koji nemaju gde da se igraju. Ne smemo da ih pustimo napolje, srce me boli“, kaže za Info LIGU Miloš Dimitrijević, koji sa porodicom živi neposredno uz makadamsku deonicu ovog državnog puta.

Miloš kaže da su se već u nekoliko navrata obraćali opštini Ivanjica, preduzeću „Putevi“ koje održava ovaj ali i druge državne puteve na teritoriji opštine Ivanjica, ali konkretan odgovor na pitanje kada će ova deonica biti asfaltirana, nikada nisu dobili. Bili su kažu primorani da pozovu i policiju.

Prilikom održavanja ovog parčeta puta, zatrpani su i odvodni kanali pa je voda prodrla u jedno od susednih dvorišta. Za uslove makadama on je u veoma dobrom stanju, međutim treba na umu imati činjenicu da ovo nije seoski nekategorisani, već državni put II A reda. Ovome dodajmo i činjenicu da ovo područje pripada Rezervatu biosfere i to da je velika većina kuća duž trase tu sagrađena i pre nego je izgrađen pomenuti put.

• „U prethodnom periodu ove godine spasilo nas je kišno vreme, ali čim tri dana ogreje sunce, mi smo u strašnom problemu. Prošle godine nismo mogli da plasiramo svoju malinu. Kad stigne u hladnjaču ona potpuno bude bela zbog prašine, pa nam je otkupljivači vrate. Ja sam se vratio iz Ivanjice da živim ovde. Blizu smo grada, ovde nam je mnogo lepo, ali ja ne znam šta je politika ove države. Da li da se svi odselimo za Beograd, ili gde već da živimo. Ja hoću da živim ovde ali mi to očito nije dozvoljeno. Ovde nema života. Decu ne smem da pustim napolje, veš nemamo gde da osušimo“, kaže Milošev sin Bojan.

Pored Dimitrijevića, najugroženije je domaćinstvo porodice Parezanović, ali i ostalih meštana čije su kuće blizu puta.

• „Ne postoji makadamski put koji ne proizvodi prašinu. Problem ralno postoji. Delove puta pored samih kuća nasuli smo frezovanim asfaltom kako bi se smanjila količina prašine, međutim to očito nije dovoljno. Popravićemo i kanale na jednom delu, ali da kvasimo put svaki dan da prašine ne bi bilo, mi to ne možemo. Svake godine očekujemo neka sredstva da deonicu asfaltiramo, ali se sa tim stalno odugovlači i prolongira“, potvrđuje za naš portal Vitomir Arsović, rukovodilac sektora održavanja u ivanjičkom preduzeću „Putevi“.

Meštanima ovog dela Kumanice još preostaje da se peticijom obrate JP „Putevi Srbije“ za rešenje problema. To će ovih dana i učiniti, a ako i ta inicijativa ne urodi plodom, planiraju da tuže javno preduzeće za odštetu.