Parastos za poginule srpske vojnike u bici na Čemernu

U nedelju 6. avgusta na planini Čemerno, iznad ivanjičkog sela Osonica, biće održan parastos poginulim borcima srpske vojske od 1912. do 1918. godine. Tom prilikom biće osvećen kamen temeljac sa krstom za vojničku kapelu, a biće upriličeno tematsko predavanje i prezentacija urbanističkog projekta budućeg memorijalnog centra.

Ovaj događaj organizuje grad Kraljevo, a povod je 102. godišnjica od nekoliko bitaka vođenih na ovoj planini u Prvom svetskom ratu protiv Austrijske vojske. Najveći okršaj dogodio se tokom novembra meseca 1915. godine tik ispod najvišeg vrha Smrdljuč, i bio je odsudna bitka za spas srpske vojske, kralja, vrhovne komande i naroda koji se u tom trenutku nalazio u Raški u povlačenju prema Albaniji i Jadranskom moru.

Prema nepotpunim i nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je od 1.000 do 2.000 srpskih vojnika i oko 650 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja ova bitka kao jedna od važnijih u Velikom ratu koju je srpska vojska vodila da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta. A slobodno se može reći da je spasila Srbiju.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

• Dobar deo istoričara danas se slaže u oceni da je bitka na Čemernu bila važna koliko i čuvena Mojkovačka bitka. Spomen kompleks koji planiramo da gradimo biće smešten na oko četiri hektara površine. Poljoprivredno zemljište koje pripada KO Savovo a kojim upravlja JP „Srbijašume“, biće preneto na grad Kraljevo i pretvoreno u građevinsko. U nedelju će biti održan parastos poginulima i postavljen kamen temeljac za vojničku kapelu sa krstom, dok će memorijalni centar biti građen narednih godina. Organizacioni odbor čiji sam ja koordinator intenzivno radi na prikupljanju građe i istorijskih činjenica. Cilj je da na spomen kapeli budu objavljena imena poginulih. Dosta podataka već imamo, a u narednom periodu biće objavljeno i nekoliko knjiga o ovoj bici koje su u pripremi. Taj obiman posao na prikupljanju dokumenata i istorijskih činjenica vodi artiljerijski major Rade Vukosavljević koji će u nedelju na Čemernu održati i prigodno predavanje, rekao je za portal InfoLIGA  Radoje Tomašević, pukovnik u penziji i dugogodišnji komandant aerodroma Lađevci kod Kraljeva.

Prema projektu izgradnje spomen kapele sa krstom, koji obuhvata i dovođenje struje i vode, ukupan posao koštaće oko 5.000.000 dinara. Iz više pravaca prema Čemernu biće popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju.

Na parastos i polaganje kamena temeljca pored istoričara, potomaka poginulih ratnika i stanovnika okolnih mesta pozvani su gradonačelnici predsednici opština Užice, Kosjerić, Gornji Milanovac, Požega, Ivanjica, Arilje, Lučani, Čačak, Raška, Vrnjačka Banja i Berane u Crnoj Gori.

Parastos je zakazan za 13 časova.