Porodica Jovičinac se uselila u novi dom

U ivanjičkom naselju Crnjevo u četvrtak je osvećena nova kuća i predata na korišćenje porodici Jovičinac. Novi objekat površine 40 kvadratnih metara izgrađen je sredstvima prikupljenim u humanitarnoj akciji.

Sveštenik ivanjičke crkve Gmitar Milunović bio je pokretač prikupljanja novčanih sredstava u koju se uključio veliki broj komšija, privrednika i fizičkih lica. Za kratko vreme prikupljeno je preko 20.000 evra.

Stara kuća bila je ruina, prokišnjavala je na sve strane, a jedan deo krova je bio prolomljen. Brvnara je pretila da se potpuno uruši, ali i pored neljudskih uslova u njoj su živeli bračni par Milica i Ljubiša sa sinom Zoranom, jer bolji smeštaj nisu imali.

Vredne komšije i drugi humani ljudi vrlo brzo su staru kuću srušili i na njenom mestu za dva meseca podigli novu, montažnu. Jovičinci su za to vreme bili smešteni kod komšija Adžića. Nova kuća ima dnevni boravak sa kuhinjom, dve sobe, kupatilo, predsoblje i podrum.

• U ime porodice upućujemo zahvalnost donatorima i komšijama koji su učinili sve da se ova kuća brzo izgradi. Posebnu zahvalnost dugujemo svešteniku Milunoviću, koji je videvši u kakvim uslovima živi ova porodica, brzo pokrenuo akciju, uložio ogroman trud i energiju, angažovao izvođače radova i obezbedio pomoć donatora”, kaže Slobodan Vukašinović, komšija porodice Jovičinac.

Sveštenik Milunović, pored toga što je akciju započeo, i sam je bio veći donator, a potrudio se da novi dom ove porodice bude opskrbljen svim kućnim aparatima, namirnicama i drugim potrepštinama za život.

U svakodnevnu ispomoć priskakale su i komšije iz naselja. Neko fizičkim nadnicama, neko sa hranom i pićem, a po neko i sa čašicom rakije.

• Pomagali smo sve vreme dok su radovi trajali. Neko je spremao obroke, kuvali smo kafe, donosili osveženje za oko petnaestak radnika koji su ovde bili angažovani. Sve komšije su zaista bile prave komšije, za pomoć u nevolji. Veoma smo zadovoljni novom kućom i srećni što Jovičinci konačno imaju krov nad glavom”, kaže za InfoLigu Jovanka Zarić.

Milica i Ljubiša su penzioneri, povremeno idu u nadnicu, dok sin Zoran radi u ovdašnjem preduzeću „Putevi”. U Ivanjicu su se doselili daleke 1964. godine iz sela Gleđica. Imaju i ćerku koja je udata i koja im je podarila unuku.

Presrećni su kažu, ali zbog jakih emocija i suza radosnica nisu bili spremni na razgovor sa novinarima.