Malinari traže od Vučića cenu od 225 dinara ili slede totalne blokade

Više od 2.000 proizvođača malina okupilo se danas popodne u Arilju na mirnom protestu, na kome su izrazili svoje nezadovoljstvo ovogodišnjom otkupnom cenom. Malinari su došli iz više gradova okruženja, a bilo ih je i iz Prijepolja. Na imrovizovanoj kamionskoj bini smenjivali su se govornici i gotovo svi su od nadležnih institucija Srbije zatražili da spreče monopolsko ponašanje otkupljivača i hladnjačara. To se pre svega odnosi na ministarstva poljoprivrede, finansija, trgovine i carinu, jer kako su naglasili, otimačina i pljačka njihove muke više ne može i ne sme biti tolerisana.

Cena od 100 do 120 dinara za kilogram koliko se trenutno plaća, u potpunosti je neprihvatljiva, jer ne može da izmiri troškove proizvodnje i berbe.

• Organizacija samog skupa je odrađena besprekorno, međutim lično sam nezadovoljan brojem proizvođača, koji su ovde došli. Očekivao sam bar 10 hiljada ljudi. Srž problema prema mom dubokom ubeđenju je monopolsko ponašanje otkupljivača. Našu Vladu je neko ubedio da u Srbiji ima viška maline. To jednostavno ne stoji, jer je situacija na terenu sasvim drugačija, a to svako može da vidi, ako želi. Prvo idemo u crkvu da se zakunemo, a onda na upravni odbor Asocijacije. Tu ćemo odrediti smernice, šta i kako dalje“, rekao je za InfoLIGU Dragan Bogdanović, predsednik Udruženja „Vilamet spas“ iz Arilja.

Okupljenim proizvođačima obratio se i Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje. On je rekao da ga raduje činjenica da su sva udruženja proizvođača danas zajedno na okupu, što je veliki pomak.

• Problem cene i otkupa maline nije ova godina, već svaka od 2000. na ovamo. Ono što je istina jeste da ove godine Poljska ima 50 odsto manje roda, da Srbija ima manjak od 40 do 50 odsto, da Amerika kreće u berbu sa 20 odsto smanjenom proizvodnjom. Problem u Srbiji je problem monopola na tržištu. Srpsko tržište nije slobodno. Lokalna samouprava u Arilju podržava proizvođače, jednoglasno im davši podršku u borbi za svoja prava. Uputili smo dopise svim ministarstvima i tražili da izađu u susret malinarima, ali i da državni organi rade svoj posao. Hiperprodukcije u Srbiji i u svetu nema i to je laž. Malina ovoj zemlji donosi 250 miliona evra deviznog priliva i Srbija to ne sme da ignoriše“, rekao je Terzić.

Predstavnici više udruženja okupljenih danas na protestu u Arilju, su uz javnu prozivku više otkupljivača i hladnjačara, tražili da se konačno zajedno sedne za pregovarački sto i otpočne suštinski dijalog o načinu rešavanja problema koji prati proizvodnju ovog voća. U suprotnom, rekli su, sledi radikalizacija protesta.

• Došla sam iz Užica i sa sobom povela svoje komšije, svoje malinare, koji su u istom problemu. Meni se danas ovde plače, jer gledajući ove ljude, gledam sebe. Svu našu muku i težak rad ćemo jednostavno nekome pokloniti. Ja nisam spremna da zatvorim oči. Ako treba neću je brati, a po ovoj ceni im ne dam ni jedan kilogram. Otkazaću berače, jer neću moći da ih platim. Pozivam sve malinare da jednom budemo složni i da pokažemo svima da nismo robovi u svojim njivama. Jer ako ne možemo pristojno da živimo od svoga rada, ne treba ni da radimo“, rekla je Slađana Stanković iz Užica.

Posle protesta u prostorijama ariljske opštine održan je sastanak Upravnog odbora Asocijacije „Malinari Srbije“.

• Doneli smo odluku da hitno uputimo pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, od koga tražimo da se lično angažuje i pomogne. Ogromna većina proizvođača ga je glasala za predsednika, on to zna, pa očekujemo njegovo posredovanje u sporu sa hladnjačarima. Takođe smo zatražili da cena maline ove godine ne sme biti ispod 1,83 evra odnosno 225 dinara. Ukoliko do narednog petka ne dobijemo odgovor ili ne postignemo dogovor, sledi novi sastanak upravnog odbora, ali samo o tehničkim detaljima, jer smo mi već večeras doneli odluku o radikalizaciji protesta. To podrazumeva blokadu saobraćajnica, železničkih pruga i hladnjača, ali i potpunu obustavu berbe malina“, rekao je za InfoLIGU Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije „Malinari Srbije“.