Mihailo iz Ivanjice najmlađi doktor astronomskih nauka

Život naučnika je takav da se oni stalno prijavljuju na razne konkurse, sufinansiranja i konferencije. Doktora astronomskih nauka i doktora astronomije i astrofizike Mihaila Martinovića (28) na konkurs Mladi heroji (Youth heroes) prijavilo je Društvo astronoma Srbije.

Ovom pobedniku u kategoriji obrazovanja i nauke drago je što je učestvovao na, kako kaže, veoma dobrom konkursu i što su organizatori Exit fondacija i Naftna industrija Srbije deo svojih sredstava koje ne moraju da potroše, uložili u ljude na koje nisu morali da ih potroše.

Na početku razgovora za Priče sa dušom pitam ga da li njegova porodica i supruga ove uspehe doživljavaju kao očekivane i normalne, s obzirom na njegovo obrazovanje, brojne stipendije, rad u međunarodnim časopisima, međunarodnim skupovima, saradnju sa domaćim i inostranim kompanijama i organizacijama?

• Ne mogu da kažem da su navikli na sve to, ali vidim da su ponosni. Sve pozitivno što se dogodi majka proprati sa suzama i uz mnogo emocija, a otac takođe emotivno, ali bez suza (smeh). Imam i mlađu sestru, evo upravo treba da krenem u Užice, gde studira, da joj pomognem oko kolokvijuma iz matematike – priča Mihailo.

Doktorirao je u 28. godini, bio je stipendista vlade Republike Francuske i u Parizu je boravio u tri navrata po šest meseci.

Mihailo je drugi u nizu doktoranata koji su po principu komentorstva školovani na Pariskoj opservatoriji i Univerzitetu u Beogradu, sa ciljem osnivanja samostalne grupe istraživača fizike međuplanetarnog prostora Sunčevog sistema, kakva trenutno u Srbiji ne postoji.

On je ovlašćen da priloži preporuku za buduće doktorante Pariske opservatorije zasnovanu na konsultaciji sa profesorima Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, i na ličnoj proceni, kao i da obavlja razgovore sa studentima i da selektuje potencijalne buduće saradnike. Zaposlen je u Institutu za hemijske izvore struja u Beogradu.

• Doktorske studije po principu komentorstva podrazumevaju da ste šest meseci u Francuskoj, i isto toliko u Srbiji, da radite doktorat sa sa dva mentora, jednim iz Srbije, drugim iz Francuske, i da na kraju, posle odbrane rada, dobijate dve diplome – priča Mihailo, koji je postao doktor astronomskih nauka oktobra 2016. godine.

Jedan od naučnika u Pariskoj opservatoriji i vodećih ljudi u evropskoj nauci, dr Milan Maksimović, poreklom iz Stragara kod Topole, koji se bavi se fizikom plazme sunčevog vetra i koji je u timu Evropske svemirske agencije u misiji Solarni Orbiter, koja će vršiti ispitivanja Sunca sa daljine Merkura, došao je na ideju da okupi srpske naučnike. Naime, njegova zamisao je da se Srbiji osnuje grupa koja bi se bavila plazmom sunčevog vetra, a Mihailo je jedan od njegovih saradnika.

• Naša namera je da iškolujemo mlade ljude iz Srbije i vratimo ih u našu zemlju kako bi radili na tom veoma važnom projektu. Moja misija je da uz podršku Francuza pronađem nove studente koji bi dobili stipendije, i kasnije proširili polje nauke u našoj zemlji. Nažalost, mi trenutno nemamo grupu naučnika, odnosno istraživača koja bi to radila na ovoj relativno uskoj oblasti astrofizike. Ozbiljne zadatke pojedinci ne mogu sami da rade.

Zamolio sam Mihaila da čitaocima Priča sa dušom i meni što jednostavnijim rečnikom pojasni šta je to plazma sunčevog vetra.

• Osim što posmatramo nebeska tela u Sunčevom sistemu moguće je poslati satelit kao sondu i meriti karakteristike njegove neposredne okoline. Mi ne možemo doći na površinu Sunca, niti na udaljene predele, ali zato možemo sondom da vršimo merenja u međuplanetarnom prostoru koja su umnogome poput onih u laboratoriji. Na osnovu tih podataka pokušavamo da odgovorimo na pitanje: „Kako radi Sunčev sistem?“, a zatim i naša atmosfera. Ja ne volim taj naziv, ali moderno rečeno to je „svemirska vremenska prognoza“. Kao što kod vremenske prognoze tačno znamo kako rade oblaci, cikloni i anticikloni, u svemiru, za sada, nemamo sve informacije. Istraživanja ovog tipa rade se u celom svetu, a da bi se jedan satelit lansirao potrebna su ogromna sredstva, koja skoro nijedna zemlja ne može sama da plati. Zbog toga postoji Evropska svemirska agencija. Srbija nije članica, ali preko Francuza i saradnika u drugim zemljama članicama možemo da učestvujemo u istraživanju – ispričao mi je Mihailo.

Mada mu je prosek ocena na Fizičkom fakultetu bio 9,61 kaže mi da je bio prosečan đak i student. Paralelno primenjenom fizikom i informatikom studirao je i astrofiziku, nakon dvoumljenja između teologije i astrofizike. Odrastao je u Ivanjici, trenutno živi u Kragujevcu, gde supruga ima stalno zaposlenje, ali zbog sve više obaveza planira preseljenje u Beograd.

• Fizički fakultet jednim delom upisuju brucoši koji su odlikaši od prvog osnovne i koji se prve dve godine šetaju po fakultetu jer su kompletno gradivo već prošli tokom pripreme za državna i međunarodna takmičenja, ili kao deo redovnog gradiva u specijalizovanim srednjim školama. Ja nisam bio jedan od njih. Gimnaziju u Ivanjici završio sam sa jedva odličnim uspehom, a fiziku sam odabrao jer mi je zadavala najmanje glavobolja od svih predmeta. Nikad nisam lagano savladavao gradivo, ali sam dosta radio – iskren je.

Šta je njegova misija i zbog čega ima poriv da ostane u Srbiji i ne ode kao mnogi, trbuhom za kruhom?

• Ništa veliko ne može da se uradi za dva dana, dva meseca ili dve godine. Naučnu grupu stvarate 10, naučnu instituciju 50, a državu 100 godina. Niti se može napraviti institucija za dva meseca, niti država za dve godine. Ali, kada stvorite sistem u kojem se ljudi mogu zameniti, a da se kvalitet ne izgubi, tada možete kazati da ste nešto postigli. Cilj je napraviti nešto što će funkcionisati i novim generacijama olakšati put kako bi mogli da rade posle nas. To je životno delo. Ljudi koji se bave naukom u Srbiji nisu prebogati, ali žive pristojno. I u inostranstvu je tako. Svako ima svoje afinitete, a moj afinitet je da jednog dana, nakon što se priča završi, mogu da kažem: „Ovo sam iza sebe ostavio“. U mom sistemu vrednosti to vredi više od novca.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com