Akontne cene za rod 2017 – malina 230, kupina 120

Na sastanku Asocijacije poljoprivrednih proizvođača “Malinari Srbije”, kome su u Ivanjici prisustvovali predstavnici 37 udruženja iz čitave zemlje, zaključeno je da akontna otkupna cena roda “crvenog zlata” u 2017. godini ne sme biti ispod 230 dinara.Kada je reč o kupini, stav proizvođača je da u zavisnosti od sorte i kvaliteta, cena se mora kretati od 0,9 – 1 evro po kilogramu.

Predsednik ove Asocijacije, Dobrivoje Radović, kaže da je prosečna izvozna cena griza uvek odgovarala kilogramu sveže maline u otkupu.

• „1,85 evra je trenutna izvozna cena griza i ispod toga ne sme biti akontna cena ovogodišnjeg roda. Zaključak je i da na nivou čitave Srbije, u narednih mesec dana, lokalne samouprave u kojima se proizvodi ovo jagodasto voće, budu medijatori sastanka izmedju poljoprivrednih proizvodjača i hladnjačara – izvoznika, gde će se otvoreno razgovarati o svim problemima otkupa i plasmana maline i kupine u našoj zemlji. Očekujemo da se i resorna ministarstva maksimalno uključe u rešenje problema”, rekao je Radović.

Predstavljajući problematiku proizvodnje sa kojojm se već godinama susreću zbog niske cene otkupa, zastarele mehanizacije, vremenskih prilika koje često negativno utiču na rod i kvalitet jagodastog voća, proizvođači su izrazili želju da mirnim putem, kroz dijalog dodju do zajedničkog interesa za sve subjekte u lancu proizvodnje i plasmana. U protivnom će kažu, morati da preduzmu radikalne mere.

• „Priča o hiperprodukciji maline u svetu je laž i podvala izvozničkog lobija i hladnjačara. Tokom 2002. godine, ne računajući Rusiju koja proizvodi najviše maline ali je ne izvozi, u svetu je proizvedeno oko 450.000 tona ovog vioća. I tada je nedostajalo 30 odsto da se podmiri tražnja na tržištu. Pre dve godine svetska proizvodnja je bila na nivou oko 350.000 tona. O kakvoj mi hiperprodukciji pričamo? Prošle godine je u Srbiji proizvedeno preko 30 odsto manje maline u odnosu na 2015. a ove će rod podbaciti za novih 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, jer je dosta sadnica izmrzlo. Dakle, nije problem u količini naše proizvedene maline, već u uvozu iz drugih zemalja koji je prošle godine premašio 20.000 tona. Ta malina stigla je u Srbiju iz Bosne i Hercegovine, Poljske, Kosova i drugih malinogorja. Onda su hladnjačari mešali „vilamet” i „polku”, pa je došlo do velikih problema na tržištu”, rekao je na skupu Dragiša Terzić, predsednik SO Arilje.

Predstavnici udruženja proizvođača, složili su se kroz diskusiju u oceni, da ako država ne pomogne u rešavanju problema proizvodnje i plasmana, srpski brend će biti uništen. Od državnih institucija će hitno zatražiti zabranu uvoza maline iz drugih zemalja, proglašenje maline i kupine strateškim proizvodima, te donošenje državne strategije i zakona koji će regulisati ovu oblast.

Tačna je konstatacija da se površine pod ovim voćem šire, ali je tačno i to da pada obim proizvodnje po jedinici površine, čulo se na skupu.

Proizvođači su zatražili i da nauka bude u službi proizvodnje, a ne žaštitnik hladnjačara.

Predstavnici ivanjičke lokalne samouprave pružili su punu podršku proizvođačima jagodastog voća u traženju što hitnijeg rešenja svih problema u proizvodnji i plasmanu malina. Najavljene su i subvencije Vlade i resornog ministarstva, o čemu će više reči biti sa ministrom Branislavom Nedimovićem koji u nedelju 12. marta dolazi u ovu opštinu.

Sastanku Asocijacije u Ivanjici, prisustvovali su predstavnici udruženja proizvođača iz Arilja, Požege, Čačka, Knjaževca, Bajine Bašte, Kosjerića, Negotina, Ražnja, Bojnika, Lebana, Leskovca, Užica i drugih gradova.

Oni su zamerili što ovom skupu nisu prisustvovali ministri poljoprivrede i trgovine, iako su uredno i na vreme bili pozvani.