Ja vas vidim srcem

Sofija  Kalušević  iz Ivanjice ima sedam godina i poseban dar, da vidi ljude onako kako drugi nikada neće moći. Ona ih ne gleda očima jer je nažalost rođena bez vida, ali je dovoljno da ih dotakne i njeno srce otvara vidike nedostupne običnim ljudima.

Hrabra je i odvažna, svira klavir, odličan je učenik a neretko svoju školu predstavlja na raznim takmičenjima. Osvojila je prvo mesto u kategoriji ’’klikeraši’’ na velikoj smotri ’’Čitalići’’ koju je organizovala OŠ ’’Petar Leković’’ iz Požege. Sestra Marta joj je najveća podrška.

• Marta neke stvari vidi drugačije od mene, ona mi ispriča njenu priču, ja njoj svoju, tako da smo ustvari obe posebne jer vidimo stvari i ljude očima i srcem. – kaže ova vesela devojčica pred kojom bi trebao da se postidi svako ko dnevne životne nedaće smatra ozbiljnim problemima.

Iako, uz pomoć porodice, Sofija hrabro korača kroz život, neke rešive stvari mogle bi olakšati nerešiv problem sa kojim je devojčica rođena, i učiniti je mnogo srećnijom.

• Svakodnevno putujemo u Požegu, to je 40 kilometara u jednom pravcu, da bi Sofija išla u školu sa drugom decom. Problem je jer u Ivanjici postoji inkluzivno obrazovanje ali nema tiflologa. Sofija je takvo dete da želi kao i svi drugi da uči, obrazuje se, napreduje. Sve je zanima, veoma je bistra i snalažljiva, gotovo osamdeset odsto gradiva zapamti na časovima. Da bi školovanje imalo pravi efekat potreban je rad sa tiflologom. U Ivanjici nisu uspeli da nam obezbede taj vid nastave, a mi nismo želeli da žrtvujemo dete i šaljemo ga u školu bez efekta. –priča Sofijina mama Slavica.

Ona kaže da su energija i volja sa kojom sedmogodišnja Sofija dočeka svaki novi dan, dodatan motiv da se bori za njenu lepšu budućnost, bez obzira na sve životne prepreke.

• Nije lako, morla sam da napustim posao, svakog jutra je vozim u Požegu, budem uz nju, pa je nakon nastave vraćam kući. Marta je do ove godine bila u vrtiću i zahvaljujući tim divnim vaspitačima uspevala sam nekako da organizjem obaveze za oba deteta. Ove godine Marta kreće u prvi razred i ja zaista ne znam kako ću. Muž radi, stalno je na putu, trudi se da nam obezbedi ekonomsku egzistenciju. Bez obzira na sve to, najteže mi je što je svakodnevno putovanje i sve što ide uz to, zaista naporno za sedmogodišnje dete. – priča Slavica.

U porodici Kalušević živi nada da će Sofija jednog dana moći da vidi. Dosadašnje lečenje nije dalo efekta, ali na savet lekara sačuvali su matične ćelije od mlađe ćerke Marte kako bi u dogledno vreme Sofija dobila novu šansu. Do tada, angažovanje jednog tiflologa u ivanjičkoj školi, moglo bi da unese svetlost u život ove drage devojčice.

Posebna i nezaboravna

Vaspitačice u PU ’’Bajka’’ gde je Sofija praktično napravila svoje prve životne korake, u startu su prepoznale talenat i posebnost ove devojčice.

• Ona je unosila radost u vrtić. Svi smo je voleli, deca, vaspitači, roditelji… Bila je vrlo talentovana i prve recitacije sa kojima je nastupala na takmičenjima pripremali smo zajedno. – kažu vaspitačice.