Centar Osonice slika nemara i neodgovornosti

Osonica je definitivno jedno od najlepših sela ivanjičke opštine. Smešteno je na granici sa teritorijom grada Kraljeva, a na ušću dve omanje rečice u pitomoj kotlini. U njemu živi nešto ispod 1000 stanovnika, a selo je sa najviše djaka i omladine koja je ovde ostala, pokušavajući da sebi skroje mesto pod suncem u kome se pristojno može živeti. Osonica je ranije pripadala Dragačevu, ali je posle Drugog svetskog rata uz Luke i Lisu, pripojena Ivanjici.

Za uslove brdskoplaninskog sela prostranoj kotlini, smešten je centar mesne zajednice, a u njemu dve škole, crkva, dom kulture, nekoliko privatnih preduzeća, ribnjak, tri kafane, dve prodavnice mešovite robe, i preko trideset domaćinstava.

Pored modernih kuća i poslovnih objekata, prirodni sklad narušava nekoliko starih koji su ili urušeni zubom vremena ili su već skloni padu. To su pre svih magacin i bivša samousluga Zemljoradničke zadruge „Ivanjica“, ali i objekat mesne kancelarije koji par godina unazad nije u upotrebi, ali je potpuno devastiran.

Meštani godinama traže način da se iz srca sela ukloni ruglo, jer je leglo zmija i korovskog rastinja, pa čak preti opasnost i po bezbednost građana a pre svega dece, jer je škola u neposrednoj blizini.

U prethodnom periodu, zbog raznih previranja u ZZ „Ivanjica“, procesa restitucije, čestih smena rukovodstva i povremenih blokada računa, o ovim objektima niko nije vodio brigu. Prestali su da služe nameni zbog kojih su izgrađeni u neka drugačija vremena, i ostavljeni da se urušavaju i propadaju. Osonica je bila jedno od retkih sela koje je osamdesetih godina prošlog veka imalo samouslugu, čime se mogao pohvaliti samo grad.

Danas je slika sasvim drugačija. Veliki magacin u kome su nekada skladišteni otkupljeni poljoprivredni proizvodi, sada je razvalina obrasla korovom, puna zmija. Na maloprodajnom objektu uz koji se nalazi još jedan magacinski prostor, krov je godinama prolomljen i leglo je raznih životinja. Ništa bolje ne izgleda ni bivša mesna kancelarija čiji krov godinama prokišnjava, plafoni su otpali, a spoljašnjost zgrade izgleda kao da u njoj nikoga nije bilo bar trideset godina. I sve to tik uz sami put, u centru Osonice.

U potrazi za odgovorom, zašto se urušeni objekti ne uklone, kontaktirali smo nadležne u zemljoradničkoj zadruzi, mesnoj zajednici, građevinskoj inspekciji… i svi su nam rekli da je problem veoma rešiv i to u kratkom vremenu. Međutim očito neko prvi mora da sve to pokrene sa mrtve tačke.

U mesnoj zajednici su nam rekli da je problem višegodišnji, da oni sami ne bi smeli da ruše objekte bez raznoraznih odluka viših instanci, ali da je došlo vreme da se ruglo iz centra sela jednom i zauvek ukloni.

• Svesni smo situacije, ali iz raznih neopravdanih i opravdanih razloga niko nije brinuo o nečemu što evidentno propada. Nije to samo slučaj sa objektima zadruge u Osonici. Pokušavali smo da to izdamo u zakup, niko nije hteo. Vremena su teška, zadruge su zamrle, propale, kroz restituciju je moralo biti vraćeno ili isplaćeno mnogo parcela i objekata. To je često dovodilo u blokadu naš bankovni račun-, izjavio je za InfoLIGU Milan Đurašević, vd direktora ZZ „Ivanjica“, nekada velike i uspešne zadruge.

Đurašević je obećao da će narednih dana upravnom odboru predložiti da donese odluku o rušenju objekata iz centra ovog sela.

Građevinski inspektor opštine Ivanjica Dalibor Vranić kaže da postoji procedura oko rušenja i uklanjanja starih i napuštenih objekata, ukoliko to ne radi sam vlasnik.

• Najpre građevinski inspektor mora doneti rešenje o zabrani korišćenja pomenutih objekata, jer mogu ugroziti bezbednost građana. Nakon toga, lokalna samouprava odnosno Odeljenje za urbanizam donosi odluku o samom rušenju. Problem je bar do sada bio što nismo čak znali ni adresu sedišta zemljoradničke zadruge-, tvrdi Vranić.

Dok nadležni ne preduzmu korake za rešenje decenijskog problema sa urušenim, devastiranim i napuštenim objektima, centar Osonice biće ružna slika, a njeni meštani će nastaviti da izražavaju otvoreno nezadovoljstvo, na koje imaju apsolutno pravo.