Požrtvovana vaspitačica iz Ivanjice: “Za njihov osmeh išla bih peške i do Beograda”
Kako trud i rad njenih predškolaca ne bi bio uzaludan, vaspitačica Nena Popović iz Ivanjice, odlučila je da pređe 160 kilometara i u poslednjem trenutku preda kućicu sa pismima za Deda Mraza.
Reč je o nagradnom konkursu Pošte Srbije „Piši Deda Mrazu“, na kome Nena Popović sa svojim mališanima, a uz pomoć kolektiva PU Bajka, učestvuje već godinama. Nedelju dana pred završetak ovogodišnjeg konkursa devetnaestoro mališana pokazali su svu kreativnost i sa svojom vaspitačicom napravili ogromnu kuću Ivice i Marice, u čije poštansko sanduče su ubacili crteže sa svojim željama.
„Uživali smo radeći na toj kućici, deca su imala razne kreativne predloge, a poseban sjaj dale su joj lampice koje smo na kraju dodali. U poštansko sanduče mališani su ubacili svoje želje. Moram priznati da me oduševila dečija skromnost. Na spisku su se našle lopte, kopačke, rukavice, haljine, ali i plazma TV. “- rekla je Nena Popović.
Međutim, kako su pošte stupile u štrajk, u jednom trenutku delovalo je nemoguće da njihov rad uopšte stigne na pravu adresu pre isteka Konkursa. Zato je požrtvovana vaspitačica Nena odlučila da uradi sve što je u njenoj moći.
„Okrenula sam deset brojeva kako bih pronašla način da ne razočaram svoju decu. Nijedna kompanija za isporuku pošiljki nije mogla da mi garantuje da će paket stići na vreme. Kontaktirala sam i upravnika Pošte u Beogradu, koji mi je rekao da je najbliža dežurna pošta u Čačku.“-kaže Nena.
Bez premišljanja, Nena se sa ogromnim uvijenim paketom uputila u Čačak, ne dozvolivši da bilo šta skine osmeh sa lica njenih predškolaca.
„Ne bi mi bilo teško da idem ni do Beograda. Utrčala sam u poštu sva zadihana i u poslednjem trenutku predala naš rad. Sad možemo samo da se nadamo nekim lepim nagradama“-istakla je vaspitačica.
Deca su toplim zagrljajima iskazala zahvalnost vaspitačici što su njihove želje stigle na adresu Deda Mraza, a sada sa nestrpljenjem očekuju da one budu i ispunjene.
Divna vaspitačice, želim Vam puno sreće u životu! Eh da je više takvih ljudi… ali drago mi je što je bar jedan takav čovek baš iz Ivanjice:)