Začetak bankarstva u Ivanjici

Danas kada u Ivanjici radi šest banaka, uglavnom stranih, interesantno je podsetiti se kako je tekao razvoj bankarstva u Ivanjici posle Drugog svetskog rata. Pre rata banke su bile u privatnom vlasništvu da bi posle rata prešle u državnu nadležnost.U tim posleratnim vremenima, tada mala Ivanjica sa par hiljada stanovnika dobima je Komunalnu banku. Ova banka u početku svog rada bila je locirana u prostorijama današnjeg SDK-a, a direktor je bio Rajko Jelić. Nešto kasnije ova banka se preselila u prostorije nekadašnjeg šah kluba u glavnoj ulici. Tada je direktor bio Branko Jeremić. Na prozorima te banke bile su jake rešetke kao obezbeđenje. To je vreme kada privreda još nije bila u zamahu pa su bankarske usluge uglavnom koristili građani. Počela je masovna izgradnja kuća pa su Ivanjičani uglavnom kreditima te banke finansirali gradnju. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka Komunalna banka se transformiše u Užičku banku koja otvara ekspozituru u Ivanjici. Prostorije banke bile su smeštene u prizemlju tadašnje robne kuće preko puta opštine, a tadašnji direktor ekspoziture bio je Ilija Karaklajić. Nakon dve godine Ivanjica dobija jednu renomiranu banku jer se ekspozitura Beobanke otvara u našoj maloj varoši. Ova banka bila je među tri najprofitabilnije banke na Balkanu, a imala je i svoje ispostave u inostranstvu. Tada dolazi do naglog rasta privrede u Ivanjici pa se ispostavilo da ekspozirura Beobanke mora da se transformiše u Filijalu kako bi efikasnije radila sa privredom. Tadašnji direktor filijale u Ivanjici bio je Milovan Krivokuća, a posebno je značajno što su pored Beograda, filijale imali samo Ub, Mladenovac i Ivanjica.

Radno vreme obe banke bilo je dvokratno, radilo se u dve smene od 7 do 20 časova. Radna je bila i subota kada su banke bile otvorene do 14 časova. Pored privrede Beobanka je posebnu pažnju posvećivala radu sa građanima. Štednja je bila isplativa jer su kamate, naročito na oročenu štednju bile izuzetne. Kada su krediti u pitanju klijent u banci dobija obrasce koje overava u firmi, a penzioneri u penzionom fondu. Rata se odbijala na blagajni preduzeća ili u penzionom fondu. Da bi se dobio kredit klijent je morao da ima, zavisno od iznosa kredita dva ili tri žiranta. U to vreme Beobanka je posebnu pažnju poklanjala dečijoj štednji. Škole po selima brojale se po nekoliko stotina đaka pa je Beobanka svakom učeniku darovala lepo dijanzirane kasice. U određeno vreme radnici Beobanke odlazili su u sela i praznili kasice. Iznosi su upisivani u štedne knjižice i bili oročeni do određenog roka. Ivanjica je u to vreme imala veliki broj gasarbajtera koji su za vreme godišnjih odmora dolazili u zavijčaj, a jedino mesto gde su se devize mogle zameniti za dinare bile u upravo banke. U to vreme radnici Beobanke su nekad u džakovima iznosili devize i nosili u trezor.

Kako bi olakšala komunikaciju sa klijentima Beobanka je otvorila šaltere na Bukovici i Kušićima. Posebno atraktivni bili su takozvani banjski krediti. Naime, stranka u Domu zdravlja dobije potvrdu o banjskom lečenju, a banka na osnovu toga brzo obradi kredit koji je bio u kešu i sa minimalnim kamatama. Nije bilo problema da lekari izdaju takve potvrde pa su ovi krediti bili izuzetno popularni.

Danas u Ivanjici posluje šest banka koje su osim Poštanske štedionice vlasništvo stranog kapitala.

 

Autor teksta: Raško Nešovanović