Aleksa i Predrag ostali na selu i na mini farmi razvili uspešan posao

Selo Alin Potok udaljeno je od Čajetine dvanaestak kilometara, a do njega se stiže asfaltnim putem koji će se od Rudina ka Gostilju dodatno urediti. Uz to, pored sopstvene vode selo je pre četiri-pet godina dobilo i vodu sa Zmajevca, a sa poboljšanjem infrastrukture ne samo da su smanjene migracije iz sela u grad, već ima i slučajeva da se ljudii vraćaju na umalo zapustela ognjišta.

Milan Lazović je zadovoljan životom u svom domaćinstvu u Alinom Potoku. Pored dva sina naslednika, živi sa suprugom Vladenkom i majkom Ratislavom. Međutim, glavni domaćini koji vode ovo domaćinstvo su Aleksa, koji ima 21 godinu, i Predrag kome su tri više, inače braća koja uz pomoć oca ostvaruju zavidne rezultate u svom poslovanju. Bave se poljoprivredom, a pre svega stočarstvom.

Na svojoj mini-farmi imaju 14 krava simentalke, a uz to i 20 ovaca, oko kojih se trudi baka Ratislava. Otac Milan i majka Vladenka najviše su zaokupljeni malinama.Stariji brat Predrag je u Čajetini završio srednju ugostiteljsku školu. Ipak, pored posla u struci koji trenuto radi na Zlatiboru pomaže i bratu oko poljoprivrede.

– To nam je prioritet i glavni izvor prihoda. Nije lako raditi dva posla istovremeno. Posle osmočasovnog rada u preduzeću, čim dođem kući nastavim da pomažem bratu. Ali,uza sve obaveze, stignemo i da izađemo u provod i družimo sa prijateljima. Izjutra ustajem u šest, a ležem u deset sati uveče.

Malađi brat Aleksa, od kada je završio školu, nikada nije radio na strani, tako da je on glavni poljoprivrednik na ovom gazdinstvu. Iako je završio za turističkog tehničara,tim poslom se nikad nije bavio.

I ništa mu drugo ne preostaje nego da nastavi posao oca i tradiciju predaka.

– Posao za koji sam se školovao nikad nisam ni tražio. Video sam perspektivu na selu i shvatio da mogu sebi da zaradim dobru platu i da mi je bolje da radim za sebe nego za drugog– objasnio je razlog te svoje posvećenosti selu, zemlji i kući.

Stočarstvom je počeo da se bavi još od malih nogu učeći od svog oca. Već tad se videlo da voli životinje i da se bavi njihovim uzgojem. Najviše voli poslove koji se obavljaju traktorom – košenje, grabljenje, baliranje i ostalo što uz to ide.

– Moj radni dan traje od sedam ujutru do sedam uveče. Dvanaest sati, a nekad i duže. Prvo očistim štalu i položim stoci, pa uz pomoć mlekovoda obavim mužu. Sve to uradim za sat i po. U 11 im stavljam kukuruznu, a oko 15 sati travnu silažu. Uveče im dajem koncetrat i seno, kad se ponovo obavi muža. Od 10 krava dnevno se namuze 150 litara mleka, a predajemo po 300 litara svakog drugog dana mlekari Spasojević iz Bajine Bašte.

Uobročili su svake godine da unapređuju proizvodnju. Počeli su sa tri krave, koristeći podsticaje opštine Čajetina. Kako se povećavao broj grla, došlo je do potrebe da se nabavi mlekovod. Tad su od Opštine dobilii 30 odsto sredstva potrebnih za kupovinu novog laktofriza za mleko, dok su prošle godine od države dobili povraćaj novca za kupovinu novog traktora.

Lazovići imaju kompletnu priključnu mehanizaciju za samostalan rad, što je dodatna motivacija za Aleksu da ostane na selu i bavi se poljoprivredom.

Planira i proširenje proizvodnje, prvenstveno povećanjem stočnog fonda. Sam je svoj gazda, ali priznaje da još nije stekao neophodno znanje. Jer, ono se stiče vremenom, pa će tako i Aleksa stasavati sve dok jednog dana u ovom poslu ne nadmaši svog oca.

autor teksta i fotografije : Miroslav Vesović