Jedini muškarac iz Ivanjice na koga muževi nisu ljubomorni
„Ti si jedini muškarac čiju sliku pored muževe smem da držim u kući“- kroz smeh mi je rekla jedna gospođa na ulici.
Kad neko 50 godina igra Deda Mraza na dodeli paketića deci i sam podetinji pa i u civilu igra Deda Mraza. Za pola veka mog druženja sa decom pred Novogodišnje praznike bilo je mnogo toga interesantnog. Da sam vodio evidenciju sa koliko dece sam se slikao sigurno da bi ta brojka bila višecifrena. Kako jednom reče moj stari prijatelj ti imaš više slika nego Lepa Brena. I jeste bio u pravu, jer sam siguran da u velikoj većini kuća u albumima nalazi se i moja fotografija.
Pored dece u Ivanjici, kao Deda Mraz obilazio sam i seosku decu od Devića do Močioca. Svuda je bilo interesantno i i desilo se mnogo lepih trenutaka.Tako u jednom selu bilo je pet predškolaca. Paketiće su primala tri dečaka i dve devojčice.Naravno Deda Mraz je popričao sa tom decom i kada sam ih upitao šta bi voleli da budu kad porastu sva trojica dečaka kao iz topa odgovorila su:“policajac!“. Kada sam se spremao da pođem jedan od tih dečaka prišao mi je i rekao „Deda Mraze,sledeće godine da mi kao poklon doneseš pendrek“. Mali predškolci u razgovoru sa mnom postavljali su i interesantna pitanja.Tako jedna slatka plavooka devojčica upita“Deda Mraze,čime hraniš irvse“, ja malo zatečen rekoh sa čokoladom. Posle nekog vremena ta ista devojčica donese nekoliko čokolada da ih pokloni Irvasima. Jedan dečkić postavio mi je pitanje da li i Baba Mrazica živi sa mnom i deli poklone. Trebalo je pronaći pravi odgovor i rekoh da ona pakuje paketiće i da isto voli decu kao i Deda Mraz.
Jedan događaj me podsetio koliko sam u stvari za ovih 50 godina ostario.U jednoj ivanjičkoj firmi delio sam paketiće i kada je trebalo da se slikam sa jednim dečakom on je počeo da plače.Dok sam ga držao u krilu čuh glas njegovog oca: „Ne plaši se Deda Mraza, on je i meni delio paketiće kada sam bio mali“. Pogledam oca i vidim čoveka srednjih godina pa se upitam zar sam ja toliko ostario.
Ipak,ta moja uloga Deda Mraza mi je nešto najdraže u životu. Divno je videti srećnu dečicu kako pevaju Deda Mrazu i sa oduševljenjem očekuju moj dolazak.
I tako iz godine u godinu družim se sa našim najmlađima i srećan sam što mogu da im bar na trenutak donesem radost. Pošto za Deda Mraza ne važi zakon da u određenim godinama moraju u penziju,verujem i radujem se da ću još dugo drugovati sa našom dečicom.
Autor teksta: Raško Nešovanović
