Ivanjica: Pobednici Konkursa za najlepšu dečiju pesmu

Na ovogodišnjem 11. Konkursu ivanjičkog  Doma kulture za najlepšu dečiju pesmu  (pesmu čiji su autori deca)  prispelo je 106  pesama, iz osnovnih škola sa područja opštine Ivanjica,

Osnovci od 1 do 4 razreda napisali su 53  pesme a učenici od 5 do 8 razreda takođe 53 pesme.

Prispele radove pregledao je selektor konkursa, pesnik Milijan Despotović.  Selektor je odabrao tri nagrade za niži uzrast od 1 do 4 razreda i tri nagrade za starije osnovce od 5 do 8 razreda. Uz nagrađene, još 50 pesama odabrane su za objavljivanje u zborniku  „Pupoljci“.

NAGRADE  od 1. do 4. razreda

1) Kristina Bajović,  III2, OŠ „Sreten Lazarević“ Prilike, za pesmu „LJUBAV TREBA“

2) Đurđina Kovačević, III, OŠ „Prof.  dr  Nedeljko Košanin“ Devići – IO Pridvorica, za pesmu: „KIŠA“

Treću nagradu dele:

3/1)  Stefan Pantović, II, OŠ „Prof.  dr  Nedeljko Košanin“ Devići  – IO  Ostatija

za pesmu  „SREĆNO DETE“  i

3/2)  Milorad Bogdanović,  OŠ „Vučić Veličković“ Međurečje, za pesmu  „DECEMBAR“

NAGRADE  5-8  RAZREDA

1)  Aleksandra Nikitović VIII/1, OŠ „Sreten Lazarević“ Prilike, za pesmu „STARI   PREDMET SA TAVANA“

2)  Jana Milutinović V/2 OŠ „Kirilo Savić“, Ivanjica, za pesmu „SRBIJA“

Treću nagradu dele:

3/1)  Georgije Maričić VI, OŠ „Vučić Veličković“, Međurečje,za pesmu „ŽIVOT“

3/2)  Stanojla Radović,  OŠ „Major Ilić“ Kušići, za pesmu  „LJUBAVNA PRIČA“

REČ SELEKTORA  –  Milijan Despotović

SVOJEVRSNA ŠKOLA POEZIJE

Na već tradicionalni konkurs za najlepšu dečiju pesmu „Pupoljci“ 2020. koji u saradnji sa ivanjičkim osnovnim školama organizuje Dom kulture Ivanjica, javilo se 96 učenika sa 106 pesama. Prema propozicijama treba odabrati radove za zbornik, oko 50, a isto tako proglasiti najuspešnije: tri rada učenika od 1-4 razreda i tri rada učenika od petog do osmog razreda.

Nezahvalna je uloga selektora u ovakvim prilikama, kad deca pesnici svoj rad prilažu kao deo najlepšeg umetničkog ostvarenja koje mogu nazvati pesma i od koje imaju velika očekivanja. I zbilja, u svakoj od prispelih pesama oseća se ta iskrenost i pesništvo na njihovom stupnju razvoja, odiše ljupkost, mašta, nadanja i želje, ali i naivnost, zašto da ne  kazati i to. Deca se i pevanju uče. Retko se pesnik „rađa“. Ulazak u svet poezije je, na neki način, ulazak u prvu zrelost života, a to počinje upravo u školi.

Poezija se prvo nauči voleti i govoriti a tek potom pisati.

Zato je ovaj konkurs, a i zbornik koji njegovim povodom nastaje, svojevrsna škola poezije.

Kvalitet poezije koju deca pišu zavisi od lične vokacije ali i od njihovih mentora koji, valjalo bi, da su u duši pomalo pesnici. Oseti se to, itekako, u radovima dece. Tako je slučaj i ovde. Teme pesama su uglavnom školske, malo je onih pesama koje su u tom okviru uspele da umaknu novim temama. One su svakako uspelije. No, treba kazati da je konkurs opravdao cilj. Mogle bi se sve prispele pesme štampati ali, propozicije i obim zbornika to ne omogućavaju. Morao se učiniti izbor i on sasim motiviše da se mladi pesnici na sledećem konkursu bore za svoje mesto, neki i prvi put u knjizi.

A nagrade?

Nagrade podstiču, obavezuju, njih očekujemo i ne očekujemo. Negde su one važne, nekad stižu kasno, a nekad i prerano. Kao đak Osnovne škole „Mito Igumanović“ u Kosjeriću, prilikom prijema jedne do nagrada na literarnom konkursu, tada sam rekao: Nemojte me nagrađivati rano, biće vam posle žao što nagradu niste dali nekom uspešnijem od mene. Sad, kao selektor, nemam izbora, možda i zato što nemam vremena. Polako pesničku pisaljku predajem mlađima. Zato se trudih da priznanja odu u ruke najboljih među najboljima, onima koji su meni došli sa svojim poetičkim pismom.