Dirljiv susret dvojice ”ratnih drugova” nakon trideset godina

Nakon  što su 1991. godine skinuli sivomaslinastu uniformu vojske nekadašnje Jugoslavije, Goran Obrenović, iz ivanjičkog naselja Lučka reka, i Trajče Ristov,iz mesta Kavadarci u Makedoniji, nisu ni slutili da će njihov naredni susret biti tek 28 godina kasnije.

U vreme jedne velike države i jedne vojske, Makedonac i Srbin služili su vojni  rok u Prizrenu na Kosovu, i gradili iskreno prijateljstvo, ne razmišljajući o tome da će se država ubrzo raspasti.

• „Nismo bili oduševljeni što smo praktično iz školske klupe došli u vojsku, bili smo klinci, a u vojsci nismo smeli da mrdnemo. Već od prvog dana Trajče i ja smo našli zajednički jezik, spojio nas je isti pogled na svet, voleli smo da slušamo istu muziku.  Za tih 15 meseci delili smo i dobro i zlo, bili nerazdvojni i izgradili drugarstvo koje traje i danas, posle skoro tri decenije.“-kaže Goran.

Nakon odsluženog redovnog vojnog roka, rat je već počeo, tako da su Goran i Trajče ostali još tri meseca u Prizrenu kao rezervisti, nakon čega su se razišli i nisu imali kontakt 10 godina.

• „Je l to stan Obrenović?“- kada sam čuo ove reči sa druge strane žice odmah sam prepoznao glas svog druga Trajčeta. Tada smo obnovili kontakt. Život je tekao, desile su se mnoge stvari, ali smo uvek obaveštavali jedan drugog o bitnim životnim događajima. Vremenom nam je internet olakšao komunikaciju, ali obaveze i kolotečina svakodnevice nisu nam dozvolile da se sretnemo.“– kaže Goran.

Pre petnaestak dana Trajče je odlučio da obraduje svog starog druga i došao u Ivanjici. Iako su se tek nakon 28 godina pogledali „oči u oči“, imali su osećaj kao da su svaki dan provodili zajedno.

• „Kada sam ga ugledao na svom pragu suze su krenule same. Setili smo se naših dana u vojsci, koji su iz ove perspektive bili bezbrižni. Proveo je sa svojom porodicom kod nas tri dana, i dotakli smo se i podela, rata, raspada Jugoslavije.  Ipak, kada je u pitanju dobar čovek i dobar prijatelj nije bitno koje je nacionalnosti i u kojoj državi živi. “– dodaje Goran.

Evocirajući uspomene na neke lepše dane, kada su delili vojnu sobu, kao i savete o pisanju ljubavnih pisama devojkama, obojica su došli do zaključka da su današnja vremena drugačija jer je, prema njihovim rečima, u svaku priču upletena politika.

Rastali su se uz obećanje da Goran dođe sa svojom porodicom uskoro u posetu prijatelju u Makedoniju.