Šta će biti sa malinom?

Katastrofalno loš kvalitet prošlogodišnjeg roda maline, nezapamćeno niska otkupna cena i nezvanična najava da će ove godine ona biti još niža, pred poljoprivredne proizvođače postavili su veliki izazov. Kuda i kako dalje sa proizvodnjom, ostati u poslu ili ne? Većina poljoprivrednika kaže da su u velikoj dilemi. Nagomilani problemi, nedostatak saradnje, komunikacije i dogovora, pre svih sa otkupljivačima i izbegavanje države da se direktno umeša, proizvodnju maline srozali su na najniže grane u poslednjih desetak godina. Kapu kroje otkupljivači i izvoznici po svom nahođenju i tu se ništa ne menja godinama.

Prošlogodišnje najave da će se do kraja januara ove, znati okvirna cena otkupa u sezoni koja se primiče, na osnovu koje će proizvođači procenjivati ostaju li u proizvodnji ili ne, po ko zna koji put je izostala. Zvaničnih najava hladnjačara nema, ali se krajem prošle špekulisalo da će kilogram maline roda 2019. godine biti samo 60 dinara. U tom slučaju proizvođači kažu da će površine pod zasadima biti prepolovljene.

Da li će to pomoći da se cena poveća zbog manje proizvodnje, ostaje da se vidi. Jedan deo proizvođača se slaže u oceni da je naglo povećanje površina pod ovim voćem poslednjih nekoliko godina uslovilo lošiji kvalitet ploda i pad cene u otkupu, međutim to se nije dogodilo na tržištu gde završava ovdašnja malina. S toga, u uporno ponavljanu priču da cenu određuje ponuda i tražnja, odavno niko više ne veruje.

Malina se sadi tamo gde je nikada do sada nije bilo i vrlo je lošeg kvaliteta, pre svega zbog klimatskih uslova u kojima se gaji. Kvalitet ploda je znatno pao i u provereno najkvalitetnijim malinogorjima, kao što su Ivanjica i Arilje, jer su se ovim poslom između ostalog stihijski počeli baviti i oni koji to ne znaju, a u cilju sticanja brze zarade.

Sa druge strane, malina kao voće nema zaštićeno geografsko poreklo, a dozvoljen je slobodan uvoz iz drugih zemalja bez ograničenja. Ta ista malina se kasnije plasira na zapadno tržište kao srpska. Radna grupa koju je formirala Vlada Srbije, sa ciljem da predloži rešenja za probleme, malo je šta učinila, pa njeni članovi sve češće podnose ostavke.

Prošla godina je bila klasičan primer kako loši vremenski uslovi i niska otkupna cena mogu izazvati sunovrat. Velike količine kiše tokom leta, desetkovale su rodne izdanke za ovu godinu. Većinu je zahvatila didimela, a zbog loše cene u otkupu, malinari nisu uspeli da zasade adekvatno pripreme za zimu i proleće. Nije bilo novca.

Zapadna Srbija je područje bogom dano za proizvodnju jagodastog voća, i ako to stane, seljaci nemaju alternativu čime se baviti. Posedi su usitnjeni, zemljište nekvalitetno i nepristupačno, stočni fond desetkovan. Mladi odlaze, na selima ostaju stariji i nemoćni, pa je perspektiva za ljude ovoga kraja vrlo upitna.

Na pozive za ko zna koji protest po redu i blokade saobraćajnica, većina malinara više ne reaguje. Umorni od svega, čini se da se polako predaju. Nemaju više, kažu, ni poverenja u one koji ih vode i predstavljaju. Na najsvežiji zahtev sedam udruženja upućen predsedniku države, da pomogne, odgovoreno je da kabinet predsednika nije nadležan da rešava probleme ovog tipa, te da je isto pismo prosleđeno Ministarstvu poljoprivrede.

Na kraju ostaje ono neizbežno, ekonomsko pitanje. Šta će zameniti proizvodnju maline u više hiljada porodičnih domaćinstava ovoga kraja, od koje se na momente i pristojno živelo. Može li to recimo biti prelazak na uzgoj borovnice? Koji proizvod može dostići godišnji priliv od preko 250 miliona evra. Ta cifra samo za Ivanjicu, nekada je premašivala i iznos od 35 miliona evra.

Država je ipak na potezu. Bez obzira što nema pravo da se meša u tržišno poslovanje, mora urediti uslove za normalno funkcionisanje svih u lancu ove, ali i svake druge proizvodnje.