Zašto i kako ubiti muža
U Maloj dvorani ivanjičkog Doma kulture u utorak, 27. novembra, od 20 časova, biće prikazana urnebesna komedija „Zašto i kako ubiti muža“.
Podstaknut burnim reakcijama nežnijeg pola, čak i optužbama za muški šovinizam, pisac Antonio Amuri, napisao je novi priručnik „Zašto i kako ubiti muža“, namenjen suprugama koje su uspele da prežive izlazak prethodnog priručnika „Zašto i kako ubiti suprugu“. U novom priručniku žene će uspeti da definišu koji je tip supruga na kog su osuđene, sa podrobnim objašnjenjem njihovog ponašanja i maštovitim preporukama za njihovo uklanjanje. Tu će se naći različiti tipovi muževa, od kućnog majstora, hipohondra, seksualnih manijaka, razmaženih kretena. Upotrebljivanog muža treba savesno ukloniti zato što je suprug uvek vrlo tražena roba. Uvek postoji kategorija nezbrinutih, romantičnih i željnih žena koje su spremne da razvedenog muža uzmu kao novog. Žene bi treabalo da budu solidarne, da na tržište ne puštaju artikle sa kojih je skinuta registarska tablica.
Tekst i režija je pripala Radetu Vukotiću, a glavne role Nataši Aksentijević i Peđi Damnjanoviću.
Ulaznice koštaju 400 dinara, a mogu se rezervisati lično u kancelarijama Doma kulture ili pozivom na broj telefona: 032-661-087.
Komedija „Zašto i kako ubiti muža“ u ivanjičkom Domu kulture.
– urnebesna komedija „Zašto i kako ubiti muža“
Biblija tvrdi- I BI REČ
Naslov komedije je zaista rogobatan. U modernom jezičkom žargonu se preteralo, iako naslov kao izaiva smeh, a onaj ko se ne smeje nije shvatio poentu logocentrizma. Danas se u jezičkom žagonu dnevo izgovori preko 200 ovako teških prideva. Na prime – gde si mafijo, šušo, bitango, lopove, ubico, manijače itd, ogroman broj ovakvih ‘prilepaka’ negativno utiče na psihu naročito mladog biča. U vremenu, farmi, parova, rijalitija mlado biće ne može da ostane mentalno zdravo ako svakodnevno u njegovoj memoriji se talože desetine ovakvih teških pojmova koji dižu andrenalin. Andrenalin kao sve jeste dobar za raspoloženje i ‘urnebesne komedije’ u malim dozama jednom mesečno. Ali svakodnevno to je već uslovljena zavisnost.
Tako, zbog duhovne čistoće našeg mentalnog stanja klonimo se jakih reči. Trebaju nam ljubav, pažnja, milosrđe, druželjublje, osećaj bliskosti, sažaljenje, razumevanje, bogougađanje, smirenoumlje itd.
Zar se ne primećuje da su nam deca pina destruktivnog naboja. To je posledica nefinksionisanja subjekta sa spoljnjim izazovima, blokada realne prestave o svetu.. Zašto crkva malo ne obrati požnju na ovaj loš fenomen. Zar Hrist nije pozivao na smirenoumlje?!
Smiri se gordi čoveče!!!