Ispovest žene koja je robijala zbog 5.000 dinara

• Mnogo mi je bilo teško u zatvoru, ne mogu vam to ni opisati, ali kada bi se ponovila situacija učinila bih isto, jer se ne osećam krivom. Da sam prešla van pešačkog prelaza, platila bih kaznu, da sam obaveštena oko vraćana oružja pa zakasnila jedan dan, platila bih kazu, ali da me kažnjavaju zbog toga što nisam pročitala šta piše na sajtu Ministarstva, u mojim godinama, strašno.-priča Vesna Nedlejković (58) iz Gornjeg Milanovca koja je završila u požarevačkom zatvoru jer nije na vreme predala pušku i pištolj pokojnog muža.

Vesna se još uvek oporavlja od psihičkog šoka zbog svega što je doživela u ovim godinama.

• Nije mi do priče, ali neka ovo bude drugima za primer. Možda će pomoći da oni koji pišu ovakve zakone razmisle, a ljudi koji su u sličnim situacijama znaju ono što ja nisam. Meni je umro suprug, bez obzira koliko godina je ima za mene je to strašan gubitak. Da li iko realan može očekivati da u takvim situacijama razmišljam o predaji oružja. On je bio vozač, danima na putu, pa šta bi tek bilo da je u kamionu imao neko oružje za koje ja nisam znala, koliko bih tada dobila robije?-pita se Vesna.

Najviše je boli što zvanične institucije nisu pokazale razumevanje za njen slučaj.

• U policiji su mi rekli da moraju po zakonu da mi pišu krivičnu prijavu ali da  neću snositi sankcije. Kada sam došla kod sudije i objasnila sve, rekla mi je : neznanje nije opravdanje, imamte sve na sajtu. A da vam ne pričam kako su me dočekali, kao najvećeg kriminalca. U jednom trenutku sam pitasla sudiju zašto za ljude u mojim godinama koji ne prate sajtove i internet ne stave obaveštenje na prodavnice pogrebne opreme i slično, ona mi je sarkastično odgovorila: pa kako biste tek tada videli? Ako ja ne bih videla od bola i tuge, pa valjda bi mi neko od porodice rekao. Mislim to je stvarno užasno, nisam htela da platim tih 6,5 hiljada jer ljudi nisam kriva. Nije reč o novcu, platila sam i put do zatvora 8000 hiljada, ovde se radi o istini i pravdi.-kaže Vesna .

Zatvorskih dana ne voli ni da se seti. Još uvek joj je gorak ukus u ustima. Kaže, službenici su bili korekti, ali zatvor je zatvor.

• Znate, mi smo bili u sobi gde su ljudi kažnjavani zbog tih prekršava kao što je moj, u saobraćaju i slično. Bili smo zaključani kada drugi izlaze van, čuvali su nas od drugih, sprovodili da jedemo i vraćali. Donesu mi lekove da popijem i onda moram da otvorim usta da provere da li sam ih progutala. Mislim, ponižavajuće za ženu u mojim godinama šta sam dočeka i zbog čega? Preživela sam i evo danas vam ponavljam, ne osećam se krivom, a oni zbog kojih sam sve ovo doživela neka razmisle da li su u pravu.-zaključuje Vesna.