Ivanjičkoj čitalačkoj publici predstavljen roman ITAKE

U Ivanjici je sinoć predstavljen putopisni roman „Itake“ beogradskih spisateljica Vesne Pešić i Irine Deretić, koji se prošle godine pojavio u izdanju kuće „Pešić i sinovi“.

Ovaj roman nastao je kao svojevrsni eksperiment prilikom zajedničkog putovanja na ostrvo Itaka u zapadnoj Grčkoj, drugom od najmanjih ostrva u jonskom arhipelagu koje svoju slavu duguje grčkim mitovima. Poznato je širom sveta po Homerovim epovima Ilijada i Odiseja, kao postojbina grčkog heroja Odiseja. Mitska Itaka je ostrvo na kome je verna Penelopa 20 godina čekala svoga muža Odiseja da se vrati iz trojanskog rata i dugog lutanja nepreglednim morima.

Želja Vesne Pešić i Irine Deretić bila je da dožive i zabeleže iskustvo na stvarnom, savremenom ostrvu Itaka, pa se za ovaj putopisni roman može reći da je svedočanstvo o pređenom i doživljenom.

Na današnjoj savremenoj Itaki one pronalaze razne Itake kroz razmišljanja o epu, književnosti, filozofiji, antropologiji, arheologiji… Putuju kroz vreme od neolita do danas, sa setnim pogledom u budućnost.

• U roman smo uvele razne likove iz prošlosti i budućnosti, gde neprestano sa njima komuniciramo iz nama vrlo bitnih razloga. Ja u jednoj priči recimo razgovaram sa Homerom, vrlo namerno, jer mi do dana današnjeg ne znamo da li je Homer autor čuvenih spevova Ilijada i Odiseja, jer oni do nas nikada nisu došli u njihovom originalu već samo u grčkim prepisima. Na kom su jeziku napisani? Ja upravo to pitam Homera u sred mesta Vati gde se nalazi njegova bista, sa kojom razgovaram – kaže Vesna Pešić.

Roman obiluje intrigantnim temama, ne samo onima iz prošlosti već i onima iz savremene svetske literature, što ovaj roman čini zanimljivim i pitkim štivom.

• Itake nema bez Odiseja, a on je čovek sa mnogo lica. Iako sam o njemu čitala mnogo puta iz raznih izvora, ja vam ipak ne mogu reći koje je Odisejevo pravo lice. I ko je zapravo taj Odisej koji je vladao Itakom i koji je doprineo pobedi grčke vojske pod Trojom. U jednoj priči, Vesna i ja razgovaramo o tome da li je Odisej i u kom smislu filozof. Kroz taj naš razgovor se vidi šta nas dve smatramo pod ovim pojmom – ističe Irina Deretić.

Vesna Pešić dodaje da je ovaj roman nastao i kao jedna vrsta bunta i protesta protiv žute literature i kako kaže knjiga za plažu kojima smo godinama unazad zatrpavani.

• Danas nemate ni jednog rijaliti degenerika koji nije napisao svoje memoare. Nemate ni jednu spisateljicu, pod znacima navoda, ili spisatelja koji se nije oglasio o svojoj prošlosti, o svojim glupostima. To se besomučno servira i proglašava za najčitanije knjige, a oni za najuspešnije pisce. Zato smo Irina i ja ovaj roman pisale i iz protesta protiv takvih, jer danas u Srbiji imate više ljudi koji pišu nego onih koji čitaju. A paradoks je, da recimo baš Ivanjica nema ni jednu knjižaru. Ima samo papirnicu, i onda se postavlja logično pitanje, da nema ove gradske biblioteke gde bi ljudi nabavljali knjige? To je neverovatno – zaključuje Pešićeva.

Organizatori sinoćne pomocije romana „Itake” bili su gradska biblioteka „Svetislav Vulović” i Dom kulture Ivanjica.