Ravnogorci odali počast ”Čiči” u rodnoj mu Ivanjici

Ravnogoraca iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, Kosova i dijaspore okupili su se u Ivanjici, rodnom gradu đenerala Draže Mihajlovića, da obeleže 71. godinu od njegove smrti.
Parastosu ispred spomenika Mihailoviću prethodilo je postrojavanje Ravnogorskog pokreta uz pozdrav „Za kralja i otadžbinu – živela Srbija“.

Na skupu je bilo mladih i starih, prisistvovao je predsednik Nove Srbije Velimir Ilić,a predsednik Ravnogorskog pokreta u Ivanjici, Milojko Jorović, zahvalio se svima koji su došli da odaju počast najvećem srpskom junaku dvadesetog veka, dragom Čiči.

• Zalagaćemo se da u nakraćem roku ovaj dom koji je posvećen Čiči dobije karakteristike uglednog muzeja sa vrednim eksponatima. Imamo podršku lokalne zajednice i javnih institucija zahvaljujući kojima je danas ova divna česma iza spomenika puštena u rad i služiće svim građanima Ivanjice kao i turistima. Naravno, posebnu zahvalnost dugujemo svi ravnogorcima i ljudima koji su učestvovali u izgradnji spomenika našem Čiči. Poruka je jedna, da se mi Srbi što pre složimo, obožimo i umnožimo.- rekao je Jorović.

Predsednik Ravnogorskog pokreta, Predrag Bogićević, iz Kragujevca rekao je da Ivanjica s ponosom može reći da je iznedrila junaka Dražu Mihailovića, jednog od najodlikovanijih srpskih oficira.

• Današnji dan je za nas i tužan i radostan. Ime đenerala Mihajlovića ispisano je zlatnim slovima u istoriji Srbije i crkvenim knjigama jer se on držao svog oficirskog zvanja a sa druge strane i kosovskog zaveta koji kaže da je preče carsko nebesko od ovozemljaskog. Pokazao je to na svom primeru. Posle velikih borbi, kada je već bio izdan od strane saveznika i znao svoju sudbinu, nije hteo da napusti zemlju već je ostao da deli sudbinu svog naroda. Tada je rekao: Otadžbina se ne može poneti na đonovima cipela. Svesno se žrtvovao za svoj narod kralja i otadžbinu. – rekao je Bogićević.

Predsednik Nove Srbije, Velimir Ilić, rekao je da je vreme da se pokaže jedinstvo naroda i istakao da Srbija nije igračka u rukama Brisela, Vašingtona i Moskve, te da ova zemlja mora ostati svoja na svome.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 26. aprila 1893. godine. Bio je armijski general i načelnik Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, u prvoj i drugoj vladi Slobodana Jovanovića, u međuvladi Miloša Trifunovića i vladi Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata. Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir Srpske vojske u Kraljevini Srbiji. Posle Aprilskog rata, Mihailović je odbio da prizna kapitulaciju Jugoslovenske vojske i sklonio se na Ravnu goru, gde je osnovao pokret otpora protiv okupatora.

Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga uhapsile i osudile na smrt za kolaboraciju i ratne zločine, posle čega je streljan na današnji dan i sahranjen na tajnom mestu. Godine 2015. Viši sud u Beogradu je usvojio zahtev za njegovu rehabilitaciju, te proglasio ništavnom presudu koja je donesena 69 godina ranije. Mihailović je za svoje zasluge nagrađen brojnim odlikovanjima, pa se smatra najodlikovanijim oficirom u istoriji srpske vojske. Poslednje posthumno priznanje dodelio mu je američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine. Odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena za „organizovanje i vođenje snaga otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju“, kao i za „spasavanjeameričkih avijatičara“