Zamrznuta malina još čeka kupce

Izvoz srpske maline poslednjih meseci beleži konstantan pad u odnosu na prethodne godine, pa hladnjače u Zapadnoj Srbiji još čuvaju znatne količine ovog zamrznutog ploda. Interesovanje kupaca za voćarski brend naše zemlje najniže je za poslednjih deset godina tvrde izvoznici. Oni kažu da je trenutna cena zamrznute maline na tržištu niža od otkupne u svežem stanju, koja se kretala oko 230 dinara. Prošle godine ona se prodavala i za 320 dinara po kilogramu. Izvoznici, razloge za ovakvu situaciju vide u prošlogodišnjem rekordnom rodu u Poljskoj, ali i sve većoj proizvodnji van standardnih malinogorja u našoj i okolnim zemljama.

Pad prodaje kažu poznavaoci prilika, leži i u činjenici da su domaći izvoznici kroz standardne sorte „vilamet” i „miker” koje čine preko 90 procenata ukupne proizvodnje u Srbiji, miksovali „polku” i „polanu”, koje su dosta slabijeg kvaliteta, kada je procenat šećera u pitanju. To je izazvalo zabunu kod kupaca u Evropi, koji previše i ne cene ove dve sorte, pa je bio ne mali broj slučajeva da čitavi kontigenti budu vraćeni nazad.

Poljoprivredni stručnjaci smatraju da će se situacija sa izvozom uskoro rešiti, ali će prodavci morati da razdvoje „polku” od „vilameta”, ako žele da postignu bolju cenu i prodaju preostale zalihe. Zakočen izvoz zbog niske cene najviše će pogoditi male hladnjače, koje se ionako teško nose sa velikim igračima.

Jedan od njih je i Milovan Jakovljević iz Radaljeva, koji malinu proizvodi na preko 3 hektara površine po savremenim standardima.

• 

  Milovan Jakovljević

  Nisam još uvek prodao ništa, jer posle berbe nije ni bilo neke potražnje na tržištu. Trenutna cena je oko 180 dinara za kilogram, pa ću svakako prošlu godinu završiti sa gubicima. Razloge za nastalu situaciju vidim, ne u hiper produkciji u našoj zemlji već u državi koja ima veoma loš odnos prema proizvodnji voća i povrća uopšte. Nije uvela vancarinske mere, odnosno prelevmane po kojima bi taksama na uvoz zaštitila domaće proizvođače. Krajnjom liberalizacijom tržišta, neometano, hladnjačari uvoze ogromne količine „polke” lošijeg kvaliteta iz drugih država. Mešanjem sa domaćim „vilametom” i „mikerom”, ugrozili su brend „srpska malina” kod krajnjih kupaca širom sveta. Ja lično sam se psihički i finansijski spremio da podnesem ovaj udar, ali se javno pitam da li je država u stanju da zaštiti domaćeg proizvođača, baš uvođenjem carinskih taksi na nekontrolisani uvoz maline, ali i krompira, koji je za Ivanjicu veoma važan poljoprivredni proizvod, – rekao je za InfoLIGU Milovan Jakovljević.

Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da u svetu ne postoji šarenilo sorti, da su sve zemlje odavno prepoznate po uzgoju jedne glavne i dve tri prateće sorte.

„Zašto bismo mi bili izuzetak i zbog čega bi menjali ono po čemu smo rekorderi 40 godina”, pita se on i tvrdi da Srbija ipak ima ukusni adut, a to su sorte „vilamet” i „miker”, na kojima proizvođači u Zapadnoj Srbiji treba da istraju, jer su kupci iz čitavog sveta navikli na ove delikatese.

Podsetimo da se Srbija rodom ovog voća u 2015. godini ponovo vratila na čelo svetskih zemalja izvoznica sa 105.000 tona, a da je tokom 2016. inkasirala 248 miliona evra.