Hoće li država vratiti oduzete šume?
U dosadašnjem procesu restitucije, građanima Ivanjice je vraćeno 13 poslovnih prostora, 8 stanova, 3 zgrade, 1326 kvadratnih metara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, 30,5 hektara poljoprivrednog zemljišta i 522 hektara šuma. Ivanjičani međutim od države još traže desetine hiljada hektara šuma i šumskog zemljišta, koje su im po raznim zakonskim osnovama oduzeti nakon Drugog svetskog rata. Prema našim saznanjima u pitanju je gotovo 25000 hektara.
Većina ovih poseda oduzeta je bivšim vlasnicima na osnovu Zakona o proglašenju opštenarodnom imovinom seoskih utrina, pašnjaka i šuma iz 1948. godine. Gro šumskih parcela tada je imao status „dobro sela“, odnosno kolektivne svojine sela ili zaselaka, koje je pomenuti zakon podržavio. U vlasničkim katastarskim listovima ovih parcela nije bilo konkretnih titulara odnosno vlasnika, već je podjednaka prava na korišćenje imao svaki stanovnik tog sela ili zaseoka, datog im 1934. godine.
Ima i ne mali broj slučajeva gde se imenom i prezimenom tačno znalo ko je suvlasnik i kolikog dela parcele, za šta postoje i dokazi da nikada nisu bile kolektivne, ali su isto prošli kao i ovi prvi. Tako je veliki broj stanovnika opštine Ivanjica u brdskim i planinskim predelima gde su šume dominantne, izgubio pravo na njihovo vlasništvo i eksploataciju.
Država je odlučila da svoje greške iz prošlosti ispravi, donoseći Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju 2011. godine. Međutim u velikom broju starih zakona koji su poništeni ovim novim, nije se našao i Zakon o proglašenju opštenarodnom imovinom seoskih utrina, pašnjaka i šuma, što je bivšim vlasnicima i njihovim naslednicima u potpunosti vezalo ruke. Jedan broj njih je predao zahteve za povraćaj imovine, ali se u procesu restitucije oni u potpunosti odbijaju kao neosnovani. To je razlog što većina sporova sada završava pred Upravnim sudom.
Formirali smo Odbor za zaštitu i povraćaj oduzete imovine opštine Ivanjica, upravo da bismo se lakše institucionalno pred državom borili za svoja prava. Ivanjica i njeno stanovništvo je ponovo zavijeno u crno donošenjem Zakona o vraćanju imovine, jer neće rešiti decenijsku nepravdu. Od nadležnih uporno godinama unazad tražimo da kroz izmene i dopune aktuelnog, ponište stari zakon iz 1948. godine, kako bi se građanima na korišćenje vratilo na desetine hiljada hektara šuma. U nekoliko navrata smo zajedno sa opštinskim rukovodstvom imali ozbiljne razgovore sa državnim organima. Pre svih sa gospodinom Kojićem, šefom kabineta premijera Vučića, dok smo sa direktorom Agencije za restituciju i njegovim saradnicima razgovarali i ovde u Ivanjici tokom 2015. godine. Šefu kabineta premijera predali smo ogromnu dokumentaciju kroz koju je evidentirana sva oduzeta imovina u našoj opštini, i dobili obećanja da će se vlada ovim problemom ozbiljno pozabaviti“, rekao je za portal InfoLIGa Miodrag Bogdanović, predsednik Odbora za zaštitu i vraćanje imovine opštine Ivanjica.
Bogdanović je potvrdio da će aktivnosti oko povraćaja šuma, odbor intenzivirati uskoro, a ne isključuje ni nove proteste građana i blokadu puteva. Prema njegovim rećima, slične velike probleme u vraćanju šuma, pored Ivanjice imaju delimično i u Novoj Varoši, Priboju, Prijepolju, Leskovcu, Kuršumliji i Medveđi.
Upućeniji tvrde da će država teško popustiti i ukinuti sporni zakon, jer takozvana kolektivna svojina nije imala konkretnog titulara, pa se vlasništvo nad spornim šumama ne može pretvoriti u privatno. Kažu ipak, da bi za one parcele za koje se znalo ko su im vlasnici, imenom i prezimenom, država morala ispraviti nepravdu.
U međuvremenu, dok je država na potezu, a građani čekaju na epilog višedecenijske agonije, JP „Srbijašume“ na pojedinim spornim parcelama pravi puteve, markira i seče stabla, iako su još uvek u procesu restitucije. Neretko to čine pod izgovorom sanitarne seče, iako za to nemaju odobrenja. To čine i u onim parcelama gde bivši vlasnici poseduju pravosnažna rešenja o zabrani seče do okončanja postupka.
