Tomo Prodanović iz sela kraj Ivanjice beskonačnu, tihu i najiskreniju ljubav pronašao je jednog običnog dana, kada je u njegov život ušetao mali Vuki, pas koji je postao više od prijatelja, postao je član porodice Prodanović.

Šetali su stazama oko kuće, zajedno ležali u travi, delili obroke i trenutke tišine. Vuki je znao kad je Tomo srećan, ali još bolje je znao kad nije. Ležao bi pored njega i stavio glavu na njegove grudi, kao da želi da mu preuzme svu tugu.

Prošle su godine u tom neizgovorenom razumevanju. A onda, jednog dana, stigla je vest koja je Tomu slomila – Vuki je nastradao u nesreći. Tomo kaže da od tog dana više ništa nije bilo isto. Kao da se pola njega ugasilo.

Tišinu koja je ostala pokušao je da ispuni pesmom, pa mu je napisao stihove. Suze su se mešale sa rečima. Onda mu je podigao spomenik i  pored njega ostavio mesto za sebe.

Neke ljubavi nisu od ovog sveta. One ne prestaju kad srce stane – one samo pređu na drugo mesto, tiše, ali i dalje su, večno,  prisutne.

Približava se 11. novembar, dan kada je proglašeno primirje u Velikom odnosno Prvom svetskom ratu. Ove godine to je i veliki jubilej, sto godina od završetka krvavog vojnog sukoba koji je Evropu, delove Azije i Afrike koštao više od 15 miliona žrtava. Primirje je, podsetimo, potpisano na ovaj dan u jednom železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj, tačno u 11 časova pre podne.

Gubici Srbije u njemu bili su stravični. Procenjuje se da je u sukobu, od bolesti i posledica ranjavanja stradalo između 1.100.000 i 1.300.000 ljudi, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak 62 % muške populacije.

Spomenik “Velika Srbija“ u Užicu

Malena Ivanjica je takođe dala veliki doprinos pobedama Kraljevine Srbije u razdoblju od 1912 – 1918. godine. Prema nepotpunim podacima, za gotovo 6 godina neprekidnog ratovanja stradalo je više od 2.160 njenih stanovnika. Svoje kosti ostavili su na Ceru, Smederevu, Mačkovom kamenu, Rudniku, u albanskim gudurama, na Dobrom polju, Kajmakčalanu i Kumanovu, dok su mnogi pomrli u zarobljeničkim logorima. Tokom sukoba, zarazne bolesti desetkuju ovdašnje stanovništvo u pozadini. Ako se uporede statistički podaci o broju prisutnog stanovništva 1910. i 1921. godine, može se zaključiti da je broj stanovnika u Moravičkom srezu za jednu deceniju smanjen za čak 3.100 lica.

Imena i prezimena poginulih po mesnim zajednicama, objavljena su u knjizi „Ivanjica“, Stevana Ignjića i grupe autora, 1972. godine. I oni se slažu da broj žrtava balkanskih i Velikog rata može samo biti veći, jer opsežna prikupljanja podataka nikada nisu završena.

Imajući u vidu ovu činjenicu, poražavajući podatak je da Ivanjica ni posle sto godina od završetka Velikog rata, nema dostojan spomenik stradalima, kojim bi se na adekvatan način odužila za njihove položene živote. Spomen obeležja sa imenima stradalih postoje u pojedinim selima kao što su Luke, Prilike, Međurečje i drugim, ali i krajputaši koje su podigle porodice nastradalih.

Šta je razlog ovakvom odnosu prema sopstvenim junacima, teško je reći. Da li samo neodgovornost nadležnih prema sopstvenoj istoriji, česti ratovi u dvadesetom veku zbog kojih se nije imalo vremena misliti na poginule, kasnija komunistička ideologija, kojoj nije odgovaralo veličanje srpskih pobeda, ili sve po malo, sudiće potomstvo.

Na ivanjičkoj crkvi postoji spomen ploča sa određenim brojem imena nastradalih, ali to nije dovoljno, smatra novinar i publicista Emilijan Protić.

• „To je najveća ivanjička bruka. Kao što je još jedna velika bruka, da nemamo spomen bistu Dušanu Puriću, najvećem junaku sa Mačkovog kamena, rođenom u ovom gradu. Potpukovnik koji je posmrtno unapređen u čin pukovnika, u rodnom mestu nema svoju ulicu. Imao ju je pre Drugog svetskog rata, ali je ona ukinuta, a o razlozima takve odluke možemo samo da nagađamo. Opštinske vlasti nikada se dostojno nisu odužile svojim junacima balkanskih i Velikog rata, i to je prema mom dubokom ubeđenju, velika sramota“, kaže za InfoLIGU Emilijan Protić.

Predsednik Udruženja potomaka ratnika od 1912. – 1918, Tomislav Parezanović kaže da su oni u više navrata opštinskim vlastima predlagali podizanje zajedničkog spomenika svim poginulim i biste Dušanu Puriću ispred njegove rodne kuće u centru grada.

• „Trenutno razgovaramo sa aktuelnim čelnicima opštine na predlogu da nova ulica, nedavno završena, koja spaja Venijamina Marinkovića i Milana Mihailovića, ponese ime znamenitog ivanjičkog heroja pukovnika Dušana Purića“, kaže Parezanović.

Prema njegovim rečima, bista Puriću trebalo bi da bude postavljena ispred njegove rodne kuće na centralnom gradskom trgu, ali to mora sačekati rekonstrukciju pešačke zone.

• „Većina postojećih obeležja vezanih za balkanske i Prvi svetski rat su obnovljena i redovno se polažu venci i cveće. Takvo je i obeležje u Lisi, posvećeno popu koga su 1917. godine streljali Austrijanci i spomenik za sedamnaest Topličana u Bukovici“, navodi Parezanović.

Kako nezvanično saznajemo, polaganje venaca i cveća, u znak obeležavanja pobede Kraljevine Srbije u Velikom ratu, biće ispred spomen beležja poginulim, u Prilikama, u drugoj polovini novembra.