Ušuškano u zagrljaju čiste prirode i beskrajnog plavog neba, u selu Veljovići nadomak Ivanjice, stoji malo istureno odeljenje Osnovne škole „prof. dr Nedeljko Košanin“. Na prvi pogled skromno, gotovo neprimetno, ali u sebi nosi ono što mnoge velike škole danas traže – toplinu, mir i zajedništvo.

U ovoj učionici su samo tri đaka. Tri radoznala pogleda, tri različita uzrasta, ali jedno srce koje kuca zajedno sa njihovom učiteljicom – Jasminom Kovačević. Ona je gotovo ceo radni vek posvetila kombinovanim odeljenjima. Od tri i po decenije radnog staža, čak 29 godina provela je upravo ovde, među ovim zidovima koji pamte generacije. Kaže da rad u kombinovanom odeljenju za iskusnog prosvetnog radnika nije težak – naprotiv, to je prilika da se znanja povezuju, da stariji pomažu mlađima, a mlađi uče gledajući one ispred sebe.

Ova mala školska zajednica prava je retkost. Ovde nema nasilja ni svađa. Ovde se neguju ljubav, znanje i poštovanje. Učionica je više od prostora za nastavu – ona je mala porodica.

Pre svih u školu stiže domar. U tišini jutra, dok se iznad brda tek probija svetlost, on loži vatru u bunjari kako bi zagrejao prostoriju u kojoj će uskoro odjekivati dečji glasovi. U toj učionici i dalje žive tragovi nekih starih vremena – računaljka, tkanine izrađene na razboju, karta i globus koji podsećaju da je svet veliki. A tu je i računar, mali prozor u savremeni svet, kako bi deca mogla da prate vreme i koračaju u korak sa generacijom.

U vremenu kada se često govori o problemima u obrazovanju, ova mala škola kod Ivanjice podseća na ono najvažnije – da je suština škole u odnosu između učitelja i đaka. U pažnji. U strpljenju. U verovanju da svako dete može da nauči, ako mu se pruži ruka.