Bogdan Luković iz Ivanjice,  koji boluje od multipla skleroze. sam brine o desetogodišnjoj ćerki Kristini. Invalidska penzija mu je oko 16 000 dinara, drugih primanja nema, a sada mora da napusti stan u kome su živeli jer je kuća prodata.

Kaže da mu je ovo najteži trenutak u životu jer nema rešenje osim da moli za pomoć ljude dobrog srca i lokalnu vlast, pošto sam nije sposoban da obezbedi svojoj devojčici krov nad glavom.

Lukoviće je trenutno zbrinuo jedan od prijatelja ali u kući nema mesta za sve a uskoro će i te prostorije morati da oslobode jer stižu radnici za berbu malina. Kuda će, ne zna.

Iz lokalne samouprave kažu da će pomoći Lukovićima, ali da bi se što pre izgradila kuća za ovu porodicu neophpdna i podrška donatora i ljudi dobrog srca.

Ukoliko ste u mogućnosti da pomognete porodici Luković sredstva možete uplatiti na račun:

200 64458280 17  Bogdan Luković – banka Poštanska štedionica.

Zoran Luković, vlasnik je savremene farme za uzgoj prasadi u Donjim Branešcima. U proizvodnju je uključio čitavu porodicu i veoma je zadovoljan poslovanjem.

– Veliku pomoć dobijam od Eko agrara, kako kroz subvencije, tako i kroz savete u smislu kako unaprediti proizvodnju. Što se tiče visine podsticaja i mera koje sprovodi lokalna samouprava mogu reći da sam zadovoljan – kaže Luković.

Na Vujovini u Donjim Branešcima već desetak godina Zoran Luković ima svoju farmu svinja. On se ovim poslom bavi prvenstveno radi egzistencije, a i voli svoj posao. U proizvodnju je uključena cela porodica, i otac i žena i sinovi. Svako radi svoj deo posla. Celu proizvodnju nadgleda Zoran i on je glavni pokretač i organizator posla.

-Imamo 15 umatičenih krmača, deo je u čistoj rasi – veliki jokšir, a drugi deo su melezi, jokšir-landras. Na njih puštamo vepra duroka radi proizvodnje prasadi za tov ili klanje. Od ovih umatičenih grla imam subvencije i podsticajna sredstva od opštine Čajetina, a preko Eko agrara, u pravcu dobijanja priplodnog materijala i opreme za proizvodnju.

Sa usavršavanjem proizvodnje Zoran je pre 12 godina počeo da pravi savremen svinjarac koji ispunjava sve uslove za bavljenje ovom delatnošću: od prasilišta, odgajališta do tovilišta.

-Godinama sam posećivao sajmove, predavanja, obilazio velike farme gde sam i kupovao priplodni materijal. Tom prilikom imao sam mogućnost da upoznam ljude koji imaju više iskustva u tom poslu i da ih pitam za savete. To mi je mnogo pomoglo u daljem radu. Veliku pomoć dobijam od Eko agrara, kako kroz subvencije, tako i kroz savete u smislu kako unaprediti proizvodnju. Što se tiče visine podsticaja i mera koje sprovodi lokalna samouprava mogu reći da sam zadovoljan. Imamo asfalt, radi se na uvođenju gradske vode što će mi u mnogome pomoći u povećanju proizvodnje.

Na farmi ima 15 krmača koje se prase dva puta godišnje. Oprase oko 15-ak prasadi, od kojih ostane 12-13 koji se dalje uzgajaju.

-Što se tiče hrane za tov, proizvodimo je sami. Većinu sirovina kupujemo, a imamo proizvode sa svojih njiva. Veći broj prasadi prodamo lokalnim mesarama i ugostiteljima, a manji deo ide za tovljenike i priplodni materijal.

Krajem novembra, porodica Luković manju količinu mesa preradi za potrebe domaćinstva. Bude tu i pršute, slanine, čvaraka i što se tiče zime, može da počne.

Hobi sina Nemanje – rasne kokoške

Zoranov sin Nemanja ima jedan veoma zanimljiv hobi. Naime, on gaji rasne kokoške: laki fender, faverole, gološijane i brame. On to radi iz ljubavi, mada ima i koristi – prodaje jaja i pilad. Ove rase se odlikuju po velikoj nosivosti i dobrom kvalitetu mesa. Hrani ih koncentratom i kukuruzom i samo on vodi računa o njima. Ima ih oko stotinak. Lep i koristan hobi.

autor: Miroslav Vesović Zlatiborske vesti