“Pomagajte ljudi, ukradoše mi ćerku”
Srećnih godina kada su nam sela bila puna žitelja dešavali su se mnogi interesantni događaji. Jedan od tih događaja jeste i krađa devojaka, jer su mnogi brakovi u selima upravo nastali na taj način. O jednom takvom događaju, odnosno krađi devojke, svedoči Sidžim Bogdanović iz sela Opaljenika i sam saučesnik u krađi.
– “Ne bih spominjao imena, možda im bude neprijatno, ali da je bila krađa bila je”. -počinje svoju priču Sidžim. -“Lepi mladi, ludo se voleli, on dvadesetogodišnjak, ona tek postala punoletna. Ipak, mržnja između njihovih porodica delovala je nepremostivo i prenosila sa kolena na koleno.” Slikovito je Sidžim nastavio da opisuje pripreme za ovu akciju, a on je dobio najvažniji zadatak. -“Svake nedelje u našoj školi održavane su igranke, a mi smo znali da će se mlada devojka pojaviti u pratnji majke. To nam je predstavljalo glavni problem, kako da je odvedemo, a da majka ne primeti. Dugo smo se dogovarali i na kraju doneli odluku da ja nekako zagovorim majku dok igra kolo, a da neko od drugara povede devojku napolje.”
Sidžim, poznat u selu kao veliki šeret dosetio se načina kako će devojkinu majku da nečim zabavi dok se akcija ne završi. -“Poneo sam od kuće jednu staru fotografiju na kojoj je grupa naših meštana snimljena na nekom poselu. Prišao sam majci i zamolio je da mi kao starija objasni ko je ko na slici. Ona se zagledala u sliku i počela da nabraja. Za to vreme drugari su već odveli devojku.”- nastavlja Sidžim.
Prema njegovim rečima devojka je uz pomoć mlađe sestre dopremila spakovane stvari i iste su bile ostavljene na dogovoreno mesto. Dok je krađa tekla po planu u sali je nastala kuknjava.
-“Kada je majka shvatila da je ćerka nestala gromoglasno je zakukala udarajući se u prsa Pomagajte ljudi ukradoše mi ćerku. Uz pomoć komšinica majku su odveli kući, a mi sa mladom kod budućeg mladoženje gde su čekali trubači slavili sve do zore.”
I dok se u kući mladoženje slavilo, kako dalje priča Sidžim, u kući mlade žalopojka.
-“Pričale su komšije da je otac devojke govorio da će da stavi crni barjak na kuću jer je za njega ćerka mrtva. Ubedili su ga nekako da to ne čini, ali otac više nije želeo da čuje za nju”-prenosi atmosferu iz devojačke kuće Sidžim.
Kao u nekom napetom filmu i u ovoj priči ipak se desio srećan kraj.
-“Posle nešto više od godinu dana mladenci su dobili sina. Brzo se po selu pročulo pa je narod došao da čestita. Nakon par dana na kapiji mladoženjine kuće pojavila se grupa ljudi koji su predvodili mladin otac i majka. Na ramenu oca umotano zaklano jagnje, a u ruci balon sa rakijom. Posle kratkotrajnog šoka uz suze radosnice nastalo je grljenje i ljubljenje, a baba i deda sa mladine strane bogato su darivali unuka”-zaključuje svoju priču Sidžim uz opasku:
-“Bilo je i dogovorenih krađa. Tako na primer jedna devojka ostala je u drugom stanju pa da ne bi pukla bruka po selu dogovore se porodice da se navodno organizuje bekstvo. Ono što ja znam takvi brakovi su dugovečni i retki su slučajevi da je došlo do razvoda”-završio je ovu interesantnu priču Sidžim Bogdanović.
Autor teksta: Raško Nešovanović
