Oproštaj od dr Dušana Radivojevića

U prostorijama Doma  zdravlja u Ivanjici održana je komemorativna  sednica povodom smrti dr Dušana Radivojevića  dugogodišnjeg direktora  ove zdravstvene ustanove.  Kolege, rodbina i  prijatelji  oprostili su se od dr Dušana Radivojevića  kratkim podsećanjem na njegov životni put, uspešnu karijeru i plemenitu profesiju u kojoj je obavljao do odlaska u penziju.

Dušan Radivojević rođen je 18.06.1932 godine u Ivanjici, od oca Milomira Radivojevića i Milice – Mice Radivojević,rođene Vulović. Osnovu školu završio je u Ivanjici, gimnaziju u Titovom Užicu.

Rođen u vremenu koje ga je nateralo, kao i mnoge njegove vršnjake, da sazri pre vremena i shvati da je život borba od koje se ne može pobeći. On nije bežao od odgovornosti, kako za svoj tako i za život društva u celini. Od decembra 1944. pa do kraja rata, sa samo 12 godina priključuje se narodno-oslobodilačkom pokretu. Odmah po oslobođenju nastavlja sa aktivnim radom u pionirskoj i omladinskog organizaciji . U 14.-oj godni postaje i najmlađi član SKOJ-a u srezu Moravičkom a već sa 18  godina i član KPJ-u. Od gimnazijskih dana  njegov društveno politički rad traje bez prekida.

Nakon završene gimnazije upisuje Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. gde  diplomira 1959 godine.

U novembru iste godine zasniva radni odnos u Domu zdravlja Ivanjica kao lekar-stažer. U februaru 1960. godine  poziv na odsluženje vojnog roka prekida staž, koji nastavlja 1961. godine.Iste godine raspoređen je na poslove i zadatke lekara  opšte prakese u službi opšte medicine gde je izvesno vreme bio i načelnik.

Aktivan društveno politički rad ga ne sprečava da napreduje u struci, 1973. godine uspešno polaže specijalistički ispit  iz interne medicine a u septembru postaje direktor Doma zdravlja što ostaje u kontinuitetu sve do odlaska u penziju 1999. godine.

U Ivanjici zasniva porodicu. Iz braka sa Brankom- njegovom Brankicom, ima sina Milomira- Mićka i ćerku Draganu.

Nepresušna energija koja ga je pokretala, davala je podsticaj da sva svoja znanja i veštine stavi u službu opšteg dobra. Iako opterećen odgovornostima rukovodioca, ni jednog trenutka nije dozvolio da se udalji od struke. Nije bio pasivan posmatrač, već aktivan učesnik  u praćenju  stalnih i dinamičnih promena koje unapređuju medicinsku nauku. Nalazi vremena da se bavi naučnim radom, bilo samostalno ili kao član tima. Rezultati su mnogi objavljeni naučni radovi,od kojih izdvajamo:

• Stanje kardiovaskularnog sistema kod stanovnika Kušića i Ivanjice – koautorski rad saopšten i štampan u odelenju Medicinskih nauka SANU
• Organizacija Doma zdravlja u Ivanjici – autorski rad saopšten na Internacionalnom seminaru UNICEF-a o primarnoj zdravstvenoj zaštiti 1978. godine.

Sva svoja znanja delio je nesebično sa mlađim kolegama i svim zdravstvenim radnicima, uvek stavljajući težište na preventivu kao osnov delatnosti u borbi za zdravlje naroda.

Celokupan njegov rad, kako na unapređenju kvaliteta rada ustanove i struke tako i na unapređenju kvaliteta života šire društvene zajednice, posebno u seoskoj sredini, nije ostao nezapažen.

Ukazom br 36, Predsedništvo Socojalističke Federativne Republike Jugoslavije od 17.06.1980. godine, dr Dušanu Radivojeviću dodeljuje Orden rada sa zlatnim vencem.

Republički sekretarijat za zdravlje i socijalnu politiku 23.03.1982. godine dodeljuje mu naziv primarijusa, koje potpisuje tadašnji pomoćnik republičkog sekretara Dr Aleksandar –Aco Nikolić.

Dobitnik  je zlatne plakete „Dr Dragiša Mišović“, diplome Lekarskog društva Jugoslavije, kao i mnogobrojnih zahvalnica i drugih priznanja. U svojoj sredini živi i radi prepoznat kao priznat i cenjen građanin.

• Mogli bismo u nedogled nabrajati sva njegova zaduženja, odgovornosti i priznanja,ali ne verujem da ćemo ga pamtiti po tome. Mi koji smo imali čast da deo svog radnog veka podelimo sa Dr Duškom kao kolegom i rukovodiocem, pamtićemo ga po nečem mnogo važnijem i trajnijem. Kao čoveka koji je uvek bio spreman da pomogne kad i koliko je mogao,ponekad i više od toga.  Kao rukovodioca koji je voleo Dom zdravlja kao svoju kuću i sve zaposlene kao svoju porodicu, bez obzira da li su se uvek i u svemu slagali ili ne. Maksimu „Pacijent je uvek u pravu“, uspevao je na samo sebi svojstven način da okrene pred očima javosti u korist zaposlenog,j er njegovi radnici su uvek bili najbolji. Sva značenja te maksime raspravljala su se daleko od javnosti u četiri oka. Kao rukovodioca uvek spremnog na neobavezna druženja sa radnicima ne skrivajući ponos što je na čelu kuće u kojoj rade najbolji i najlepše žene u Ivanjici. Iako pritisnut velikim obavezama nije zaboravljao male stvari od kojih je život satkan. Ni jedan 8. mart, 1.maj ili Nova godina nisu ostali bez toplog stiska ruke i dobrih želja, od srca.Pamtićemo ga kao čoveka koji je svoj zadnji radni dan završio pozdravljajući se sa svima ponaosob, uz jedno ljudsko – „ostajte dobro i oprostite ako nešto nije bilo“…. Nije se opraštao, samo pozdrav do novog susreta. Svaki susret sa ljudima iz Doma zdravlja, prilika koja se ne propušta  ma koji povod  bio, jer ima ljubavi koje se nikad ne zaboravljaju. Ne pamtimo ljude po vremenu, već vreme po ljudima. Čovek, lekar, rukovodilac, gospodin, intelektualac….Dr Duško,ostavio je iza sebe vreme koje ćemo po njemu pamtiti.-ovim rečima od dr Dušana Duška Radivojevića oprostio se kolektiv Doma zdravlja-Ivanjica.