Katići – Jedna knjiga okupila 250 zavičajaca

U svečanoj sali Osnovne škole „Mićo Matović”, na Vidovdan, sabralo se čak 250 zavičajaca kako bi čuli prigodna slova o upravo štampanoj knjizi „Spomen boja na Kukutnici 1809. godine” i to je, uz ovaj blagi dan, bio još jedan praznik za seoce od samo stotinu duša, pod samim vrhom Mučnja (1534). Jedino osveženje u mestašcu srpskog Starog Vlaha kojim se ide gore – dole bejahu otvoreni prozori školski, kroz koje se provlačio gorski razvigor, ali su svi, od kojih stotina stojeći dva sata uz zidove, s ponosom i toplinom u duši netremice pratili poruke i kazivalice sa prestonog astala i bine.

Najpre je odjeknula nacionalna himna „Bože pravde” iz truba orkestra Andrije Mijailovića (Bjeluša), pa su se nizale poruke i arije: autora knjige Sretena M. Karaklajića i Milana R. Miloševića, poteklih odavde, te književnika i pesnika iz Arilja Ljubivoja Jovanovića, pisca Vučka Grujovića iz Belih Voda sa Golije, Milivoja Karaklajića ispod Kukutnice, profesora Srećka Ćurčića iz Preseke, Delimira Stišovića iz Brezove, mladog guslara Petra Manojovića, danas beogradskog studenta, pevačke grupe „iz vika” Milutina Gujaničića iz Nove Varoši, ženske izvorne grupe iz Brekova… Nije mogla izostati ni pesma, svojevrsna himna ovih gora, „Pod Javorom selo što je, to je rodno mesto moje, pod Javorom ovce pasu, čini mi se moje da su” kojom se oglasio Mirko Bošnjaković iz Maskove, niti arija grupe „Bukovički jarani”: „Kukutnica srcem sija, da je divna sva Srbija”.

U uvodnom, prigodnom slovu, Lela Pavlović, direktor Međuopštinskog istorijskog arhiva u Čačku, ovako je pripovedala:

„Kultura sećanja nas opominje šta je bilo i šta će se tek zbiti. Na 279 strana autori ove knjige prikupili su sve poznate zapise o ovom Boju, od početka 19. pa do ovog veka. Opevan je i u epskoj kazivalici `Boj na kukutnici` i o njemu se dugo ništa nije znalo. Ovom knjigom zaljubljenici u zavičaj otrgli su od zaborava svoje najbolje dane, Karaklajić i Milošević. Želim da vam i budući Vidovdani budu srećni i veseli”.

A Sreten Karaklajić je potegao veliki, naročit trud da od ovog dana načini praznik svog zavičaja i ovako pozdravio suseljane i rodni kraj:

„Obećali smo pre deset godina da će se pojaviti knjiga o ovom Boju i kao što vidite evo je. Sledeći korak nam je da sagradimo vidikovac na Kukutnici i već sam pripremio projekat za to”.

Sreten Karaklajić

Usledila je nadahnuta poruka koautora knjige, Milana R. Miloševića, službenika ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije:

„Narodno pamćenje je nepotrošena istorija, koja ako se ne zabeleži i sačuva, kao da nije ni postojala. Događaj od pre dva veka koji je čamio u tami zaborava, pronašao je nas dvojicu da ga oživimo kroz stranice ove naše knjige, koja je od danas i vaša. Nismo se okretali u prošlost da bismo postali prošlost, već smo smatrali da treba zaboravljenu borbu i napor naših predaka ispoštovati i sačuvati od zaborava. Ova naša Kukutnica sakrivena u ivanjičkim brdima, a daleko od varošice i gradova, pojavljuje se sada u ovoj knjizi kao sudbinski zapis, nečega što se odigralo pre 210 godina.

Knjiga o Boju na Kukutnici

Ova naša knjiga je svojevrsni događaj za ovu sredinu, a njena dugotrajnost je srazmerna dubini ostavljenog traga, koji pruža vremensko uporište i orjentir u ovozemaljskom postojanju. Zaborav je najgori oblik smrti i zato je knjiga neupitni dokaz da se kroz nju u narodu pamti i traje. Vekovi borbe sa zavojevačem odnegovali su u srpskom narodu nacionalni ponos i nacionalno junaštvo. Karađorđe i Miloš su dva izuzetno istaknuta predstavnika kod Srba. Karađorđe, vožd pobunjenog naroda koji je ratovao protiv moćnog Osmanskog carstva skoro 10 godina, bez ijedne godine mira. U to ratno doba njegova surova priroda davala je rezultate. Strah od Karađorđa bio je ravan strahu od Turaka. Strah od Karađorđa držao je Srbe na okupu. Miloš se odlikovao pored vojnih veština i diplomatskim sposobnostima. Mnogi naši državnici kasnije su kneza Miloša pokušavali da oponašaju, ali bez većeg uspeha. Srbi će sebi iz svojih redova, izabrati vladara dok će ostalim narodima, koji se na Balkanu oslobađaju turskog ropstva (Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija), za vladara postaviti strance iz dinastija zapadne Evrope.

Milan Milošević

Gusle, svetionik srpstva u vekovnoj tami, kad je pod turskom čizmom, bez svoje države i zaštite „zemlja bila tvrda a nebo visoko” ponosito su prenosile nasleđe srpskog naroda od Jadrana do Dunava. Srpski duh je stalno osvežavan iz nepresušnog izvora epske poezije. Nisu naši preci ovde na Kukutnici mislili na sebe dok su prolivali krv, nego su mislili na nas, što dolazimo za njima. Što se našeg brdovitog kraja tiče, nisam siguran za sudbinu identiteta, koji su plamenim žigovima obeležili našu istoriju i živote. Uglavnom po takvim mestima već danas živi manje ljudi nego što je za njih u ratovima za slobodu postradalo. Stalnim sećanjem na pretke poginule u borbama za očuvanje slobode i otadžbine, samo poštovanje njihove žrtve je častan i moralan pristup, a zaborav stradalih je vrsta učešća u tom zločinu i poništavanje smisla svakog otpora nepravdi i osvajačima. Njihovu patnju i žrtve brisali smo iz sećanja, stalno zarad nekih viših ciljeva. Naši preci su za nas sticali, a mi smo ih izneverili.

Katići, predsedavajući sto na predstavljanju knjige

Ima li nade da se popravimo, u ovom tužnom siromaštvu, jadnoj uvređenosti sa samoživom i kratkovidom političkom elitom. Moramo raditi svi zajednički na našem opstanku i da svako učini šta i koliko može. Nije nam prvi put, moramo sačuvati našu državu Srbiju. Moramo imati hrabrosti da sledimo junačka dela svojih predaka i boriti se za slobodu i interese našeg naroda. Mi danas nažalost prisustvujemo razbijanju ideje patriotizma i kullturnog identiteta. To se radi uz veliku pomoć spolja, preko nevladinih organizacija pa i na žalost preko pojedinih političara i sopstvenih redova. Mi zato imamo potrebu da kod mlađih ljudi povratimo osećanje pripadnosti vlastitoj kulturnoj tradiciji i narodu.

U srpskim selima sada je 50 hiljada kuća pusto. Više od 1.200 sela odumire. Dok je bilo sela i seljaka Srbija je bila jaka. Spasavanje sela nije samo usputna nostalgija već bezbednosni imperativ.

Katići – belelg srpskim junacima Kukutnici

Zahvaljujem Sretenu Karaklajiću na saradnji i ogromnom trudu i upornosti, od podizanja spomenika na Kukutnici pa sve do ove današnje knjige. Ovde moram odati priznanje Delimiru Stišoviću, na decenijskoj saradnji i istaći njegov nemerljiv doprinos, da se ova naša brda sačuvaju od zaborava. O tome svedoče njegove knjige – hronike i ostala publicistička dela. Moram odati mali omaž četvorici naših saradnika i prijatelja, velikih ljudi, stvaraoca i zavičajaca. Oni nisu više sa nama a duboko su svojim radom i trudom, zaslužili da ih na ovom mestu pomenem. A to su : Dragoljub Vujović, Milojko Đoković, Vukašin Stambolić i nedavno preminuli Đorđe Pilčević. Slava im.

Škola u Kukutnici

Hvala svima što vašim današnjim prisustvom, uveličaste ovo naše saborovanje na ovaj veliki srpski praznik Vidovdan. Na današnji dan deca koja se rode, dobijala su imena Vid, Vidoje, Vidosav, Vidosava pa i moja supruga Vida rođena je na Vidovdan.

Hvala na pažnji, živela Srbija!!!”

Ovo je stara, dobra Srbija, u kojoj se ni iz kakve kuće ne odlazi bez časti. Svi što su došli ugošćeni su u školskoj trpezariji, bravetina se podrazumeva, a bilo je i prasića.

Pa se jedno društvo odatle odvojilo i otišli na susednu planinu, takođe u Katićima, sa srpskom trobojkom i trubačima, razume se. To je Kukutnica (1.382) gde su u janačkom boju Srbi, prvi put uz pomoć svojih nevesti, potukli Turke.

Srbija je večna dok su joj deca verna.

Izvor : RINA / InfoLiga