Saopštenje direktorke Tehničke škole u Ivanjici
Osećam odgovornost da se obratim javnosti Ivanjice povodom informacija koje se poslednjih dana plasiraju putem društvenih mreža, a koje se tiču disciplinskog postupka pokrenutog u Tehničkoj školi Ivanjica. U moru komentara i tumačenja, važno mi je da iznesem činjenice i osvetlim širu sliku, u interesu škole, zaposlenih i – pre svega – naših učenika.
Već prvog dana štrajka, otvoreno sam razgovarala sa kolegama i ukazala da je oblik štrajka koji je pokrenut pravno problematičan. Svi su bili svesni toga i odlučili su da, uz puno lične odgovornosti, u njemu istraju. U više navrata sam, čak, bila spremna da ponudim ostavku ukoliko bi to doprinelo rešavanju situacije i omogućilo da škola nastavi sa radom.
Kako je vreme odmicalo, situacija je poprimala ton koji je izlazio izvan okvira struke i obrazovanja. Nažalost, pojavili su se i pokušaji diskreditacije mene i pojedinih kolega koji su verovali da se problemi mogu rešavati na druge načine, bez uskraćivanja nastave deci. Pojedini zaposleni su mi se poveravali, izražavajući želju da rade, ali i strah zbog potencijalnog javnog prozivanja.
Kada je škola nakon mesec i po dana ponovo počela sa radom, svi zaposleni su upoznati sa uputstvima Ministarstva prosvete i Vladinom odlukom o načinu nadoknade časova i isplati zarada. Plan nastave je dostavljen na vreme, a profesori su zamoljeni da, u okviru svojih mogućnosti, dostave lične planove nadoknade. Mnogi su to učinili, neki su zamolili za dodatni rok, dok su pojedini to odbili.
U skladu sa zakonom i sopstvenom odgovornošću prema sistemu i našim učenicima, pokrenula sam disciplinski postupak kao krajnju meru – ne iz ličnih razloga, već kao zakonsku obavezu kada drugi oblici dogovora nisu dali rezultat. Već u ponedeljak, postupci će biti povučeni protiv svih koji su naknadno dostavili plan nadoknade.
Ovo pitanje ne sme se svesti samo na nivo administracije ili zarade. U pitanju je budućnost Tehničke škole – ustanove koja je godinama školovala stručnjake i pružala deci Ivanjice realnu priliku da ostanu ovde, blizu porodice, bez dodatnih troškova i odricanja. Gubitak ovakve škole ne bi pogodio samo zaposlene, već čitavu zajednicu.
Zato apelujem na sve da se uzdrže od brzopletih osuda i da razumeju da svaka odluka koju donosim nosi veliku odgovornost, ali i brigu – i za kolege i za decu i roditelje. Moj cilj nije kazna, već rešenje. A ono se može naći samo zajedno.
