Sećanje na vreme kada su fudbalske utakmice bile više od igre

Ivanjica- Kada se i posle četiri decenije jedna fudbalska utakmica pamti i često pominje, neumitno vraća sećanja kada su fudbalske utakmice bile više od igre. Jedna od takvih utakmica bio je kvalifikacioni duel za ulazak u zonu između Javora i Sloge iz Sjenice. Kada je odlučeno da komšije podele megdan u ovako značajnoj utakmici nastala je prava euforija i u Ivanjici i u Sjenici. Prvi meč odigran je na stadionu kraj Moravice. Krcato gledalište sa nestrpljenjem je očekivalo početak susreta. Na tribinama se našao i veliki broj navijača iz Sjenice. Bila je sjajna atmosfera i zajedničko fer navijanje i jednih i drugih navijača. A na terenu bespoštedna borba. Gosti iz Sjenice daleko bolji rival, ali Javor uspeva da dođe do minimalne pobede. Jedna dobra akcija Javora uz lepu asistenciju Slaviše Nešovića koju uspešno realizuje Dragan Milosavljević. Jeste Javor pobedio, ali među navijače se uvukao strah pred revanš u Sjenici. U to vreme Sloga je imala sjajan sastav sa nekoliko vrsnih pojedinaca. To je bio razlog da se među Ivanjičanima vrzmalo pitanje, kako se suprotstaviti takvom rivalu. Pred revanš u gradu se samo pričalo o toj utakmici. U želji da izbegnu bilo kakvu euforiju igrači Javora otišli su u karantin na planinu Golija tik uz granicu sa Sjeničkom opštinom.

“Dok smo bili u karantinu stigla je vest da su sudije tog meča već nekoliko dana gosti u Sjenici. To je bio znak da ćemo imati domaćinsko suđenje. Upravo to nas je još više stimulisalo i dalo veru da možemo do podviga”- seća se tih događaja tadašnji defanzivac Javora Slaviša Nešović.

“Kada smo razrađivali taktiku trener Baćko Luković je insistirao da odbranu postavljamo van šesnaesterca, kako ne bi dolazilo do kontakta sa protivnicima jer bi sudija odmah pokazao na belu tačku.” -dodao je Nešović.

A na dan revanša u Sjenici nezaboravna atmosfera. Veliki broj Ivanjičana koji je stigao u varoš na Pešteru zajedno sa Sjeničacima družili su se i čekali početak utakmice. Prema rečima domaćina nikada u Sjenici nije bilo više gledalaca na jednoj utakmici.

“Znali smo da će Sloga od prvog minuta krenuti žestoko. Postavili smo dobro organizovanu odbranu, a u kontra napadima imali smo dve izgledne prilike. Kako se utakmica približavala kraju napadi domaćih sve jači, a i podrška sudija nije izostala. Da je to bilo tako potvrda je da je utakmica trajala punih 100 minuta. Uspeli smo da sačuvamo minimalnu prednost iz prve utakmice i doneli neopisivu sreću našim navijačima.”-rado se seća svih događaja Nešović.

Ono što je posebno ostalo u sećanjima igrača Javora desilo se posle utakmice. Iako poraženi navijači Sloge napravili su špalir na izlasku sa stadiona i aplauzima ispratili fudbalere Javora. Takav gest danas je nemoguća misija u našem fudbalu.

“Posle utakmice domaćini su organizovali zajedničku večeru. Na tom druženju nismo slavili jer su momci iz Sloge bili vidno utučeni i nismo hteli da im stajemo na muku.Doduše i mi u tim trenucima nismo bili svesni uspeha i tek smo se opustili kada smo stigli u Ivanjici gde su nas dočekali navijači i nastavili slavlje do svanuća”-rado se toga seća Nešović.

Iako je pomenuti dvomeč bio biti ili ne biti doneo je mnogo toga što se u današnje vreme ne dešava. Iako na terenu ljuti protivnici, igrači oba tima postali su veliki prijatelji pa se i danas čuju i podsete na lepa fudbalska vremena.Bilo bi divno kada bi se ovakvi događaji iz Sjenice i Ivanjice češće događali na fudbalskim terenima u Srbiji.

“Želja nam je da organizujemo utakmicu sa Slogom u kojoj bi nastupili igrači koji su igrali nezaboravan duel naša dva tima.Učinićemo sve da do novog duela dođe.”-zaključio je Slaviša Nešović.

Autor teksta: Raško Nešovanović