Svečano obeležen Dan škole ”Prof. dr Nedeljko Košanin” u Devićima

Osnovna škola ’’Prof. dr Nedeljko Košanin’’ u Devićima prigodnom svečanošću obeležila je svoj dan, sedamdeset godina od početka osmorazrednog obrazovanja i sto sedamdeset godina od prvog đačkog žagora na Goliji. Tim povodom nagrađeni su i učenici koji su tokom školske godine zabeležili zavidne rezultate na raznim takmičenjima.

Obeležavanju Dana škole prisustvovao je i predsednik opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović, koji je čestitao mališanima na svim osvojenim nagradama i poželeo mi puno uspeha u daljem školovanju i životu.

-Obaveza svake lokalne samouprave, na prvom mestu,  je da obezbedi uslove za uspešno i bezbedno školovanje dece. Trudićemo se i ubuduće da ulažemo u infrastrukturu i sve drugo što je potrebno da biste stekli kvalitetno obrazovanje i nadam se jednog dana postali akademski građani, priznati  doktori, profesori, naučnici…. Čestitam vam Dan škole i da ga u što većem broju slavimo i narednih godina.-rekao je Mitrović.

Na području Devića prvo đačko zvono oglasilo se u Perišićima davne 1936. godine a tadašnji učitelj zvao se Vladeta Arsenijević. Kao osmogodišnja škola zaživela je 1953. godine. Inače, prva škola u ovom kraju počela je da radi daleke 1853. godine u Pridvorici a njen učitelj bio je Milinko Kušić iz Ivanjice. U prvoj polovini dvadesetog veka otvorene su škole u Srednjoj reci, Ostatiji, Starom selu, Brusniku, Ograđeniku i Veljovićima.

Škola u Devićima nosi ime prof.dr Nedeljka Košanina priznatog naučnika, biologa, koji je 1874. godine rođen u ivanjičkoj opštini, zaselak Čečina. Osnovnu školu završio je u Užicu a kasnije školovanje nastavio u Beogradu. Doktorirao je 1905. godine u Lajpcigu. Umro je 1934. godine u Gracu.

Bio je član Srpske akademije nauka i upravnik Botaničkog zavoda i Botaničke bašte „Jevremovac“. Pokrenuo je izdavanje lista „Glasnik Botaničkog zavoda i botaničke bašte“, koji je sarađivao sa preko 90 botaničkih institucija u svetu. Samostalno ili u saradnji sa istaknutim botaničarima u svetu je opisao mnoštvo novih biljnih vrsta, a strani i domaći istraživači, iz poštovanja prema njegovom radu su novootkrivenim vrstama biljaka davali imena po njemu. Nakon „Pančićevog doba”, njegov rad je obeležio epohu (1918—1934) u razvoju botanike u zemlji, poznatu pod nazivom „Košaninovo doba”.

Po opredeljenju socijalista, bio je politički aktivan. Preko trideset godina aktivno je učestvovao u radničkom pokretu i borio se za narodna i radnička prava.