Halo Ivanjica, da li me čujete?

Pedesetih godina prošlog veka u maloj varoši  Ivanjica stanovnici su se informisali isključivo putem radija i dnevnih listova Politika i Borba. Radio aparate imalo je malo domaćinstava pa su se komšije i prijatelji okupljali kod domaćina koji je imao ovu spravu da slušaju tada popularne emisije. Najslušaniji  je bio program radio Beograda a posebno emisija ‘’Veselo veče’’, prenosi važnih utakmica i govori predsednika Tita. Obzirom da je u to vreme bilo malo radio aparata vispreni Ivanjičani došli su na ideju da omoguće što većem broju ljudi da slušju radio program. Naime, na banderi u parkiću kod kestena, zakačen je zvučnik a iz kabine starog bioskopa puštao se program. Posebno veliko interesovanje vladalo je za važne fudbalske utakmice pa se na prostoru oko zvučnika  okupljala masa sveta. Zagrejani za fudbal prisutni su često reagovali kao da se nalaze na samom stadionu.

Slaba medijska pokrivenost posebno je teško padala navijačima Javora. Naime ,kada bi Javor igrao u gostima, fudbaleri su se vraćali kući kasno noću pa je bilo teško saznati rezultat. Morao se čekati naredni dan da bi se znalo šta je Javor uradio.

Upravo ta neizvesnost i činjenica da je u to vreme cela Ivanjica živela za svoj Javor, uprva kluba odlučila se na pionirski poduhvat. Igrala se kvalifikaciona utakmica za ulazak u novoformiranu Kragujevačku zonu između Javora i Trgovačkog  iz Kručevca.U prvoj utakmici gosti su u Ivanjici pobedili sa 2-1 i bili veliki favoriti u revanšu koji je bio u Kruševcu. U očekivanju revanša u Ivanjici je vladala prava fudbalska groznica. Iako su mnogi želeli da krenu put Kruševca i podrže svoje ljubimce to je bilo neizvodljivo jer nije mogao da se organizuje prevoz za tako puno ljudi. Da bi olakšali neizvesnos  navijačima,  uprava Javora odlučila je da pokuša da organizuje radio prenos. Uz pomoć ljudi iz Pošte instalirali su zvučnik na terasi starog hotela Park i isti povezali sa telefonskom linijom iz Kruševca. To je izazvalo nezapamćeno interesovanje pa se stekao utisak da se na terasi hotela i oko nje okupila cela Ivanjica. Svi su sa nestrpljenjem očekivali da čuju glas sa druge strane žice. I konačno na zvučniku je odjeknulo:

-Halo Ivanjica da li me čujete?-

Ovaj glas izazvao je buru oduševljenja kod prisutnih. Iako nedovoljno vičan ovom poslu dr Slobodan-Bućo Spasović maestralno je opisivao događaje na terenu. Sa kakvim ushićenjem je Bućo pozdravljao golove Javora ,okupljeni su imali utisak da uživo prate meč. Javor je pobediosa 3-0 i plasirao se u tada kvalitetnu Kragujevačku zonu gde će se kasnije sastajati sa Borcem, Slobodom, Napretkom, Slogom i drugim jakim timovima tog vremena.

Nakon ovog, prvog prenosa nastavljeno je sa radio prenosima sa svih važnijih utakmica Javora. Posle dr Buća Spasovića,kao reporteri su se oglašavali Borko Milovanović i Tomo Ilić. Posebno su bili interesantni prenosi Toma Ilića koji je  zanesen dešavanjima na terenu  često umeo da se zaboravi i reaguje navijački.

-Sudija,nemaš pojma. De su ti oči da vidiš ovaj prekršaj? – viknuo bi Tomo u tokom prenosa.

Kada je počeo sa radom Ivanjički radio prenosi utakmica postali su redovni, bilo da Javor igra u gostima ili kod kuće.Tako je omogućeno  ljubiteljima fudbala u ovoj varoši da uživo prate utakmice Javora. Nažalost danas, kada zbog korone navijači ne mogu da bud una stadionu, nema ni prenosa uživo. Iako u Ivanjici postoje dve radio stanice Ivanjičani ostaju uskraćeni za dešavanja na terenu Javora.

autor teksta: Raško Nešovanović