Zdravica Milinka Gojkovića u znak podrške peticiji za promenu imenu ulica (VIDEO)

Demant koji je dat u komentaru je veoma ubedljiv i proverljiv
Zahtevamo od pokretača peticije, pristalica i zdravicara da nam dokumentovano dokažu zasluge četnika i đenerala u antifasistickoj borbi
U protivnom,peticija se svodi na obmanjivanje građana
Dakle,očekujemo detaljno argumente

JAVNI DEMANT U celom prilogu viču Marko Puric, a covek se zvao Dusan Purić. Toliko o tome da oni ne znaju ni o kome prićaju. Zaustavite ovo ludilo inače izgubismo pred svetom i bidućim generacijama obraz i srpsku čast. Ono najopasnije što se ovde dešava je da su nepismene i promašene persone kvaziistoričara potisnule zvaničnu istoriju u ćorsokak i neodgovorno bez bilo kakve kontrole dovode narod u podelu i zabludu. Takvih slučajeva je u istariji bilo uvek ali ovo već zabrinjava. „Ne mogu gradovi u Srbiji dobijati nazive po imenu Draže Mihailovića. To su vrlo ozbiljna pitanja. To čak više nisu ni pitanja revizije istorije, pa sad imamo ovakvo ili onakvo stanovište o toj temi, istupajući sa ovim ili onim argumentima. To je civilizacijsko pitanje. To su jako ozbiljne stvari za budućnost jedne zemlje i uopšte za definiciju šta je to njeno kulturno-civilizacijsko nasleđe“
Što se tiče Draže Mihailovića najbolje je pročitati dokumenta na skoro pet hiljada stranica koje sadrže spisi četničkog pokreta sa nemačkog Rajha, SAD , Velike Britanije i emigrantske vlade Kraljevine Jugoslavije. Posle pregovora Draže Mihailovića i Josipa Broza Tita u Brajićima 28. oktobra 1941.god. Dražin emisar Nenad Mitrović u Beogradu sa kap Jozefom Matlom „priprema sastanak Draže Mihailovića sa Nemcima u Divcima. Prvog novembra Draža u pismu komadantu nemačke 342. divizije generalu Hofmanu traži municiju da bi mogao nastaviti borbu protiv partizanskih odreda. A 11. novembra Dražina delegacija pregovara sa opunomoćenikom nemačkog komadanta Srbije pukovnikom Kogardom o mogućnostima zajedničke borbe protiv partizanskih odreda. Iz zapisnika sa tih pregovora vidi se da je Draža sedam puta ponovio zahtev da od Nemaca dobije municiju i izjavio da se neće boriti protiv Nemaca i ako bude napadnut, (i održao obećanje do kraja rata), a njegov pomoćnik Aleksandar Mišić rekao Kogardu da će primiti nemačke oficire za vezu u četničkim štabovima. I ako Draža tada nije dobio municiju od Nemaca njegov komadant Jovo Škava predaje u Valjevu 261 partizana Nemcima 17. novembra na prevaru zarobljeno. Koje su Nemci sve do jednog pobili. U decembru Draža počeo legalizaciju svojih odreda kod Nedića a postepeno i kod Nemaca. U jednom izveštaju komandujućeg generala Srbije Badera od 20. januara 1942.god.zapisano je da je Nedićeva žandarmerija, sa nemačkim odobrenjem snabdela 72 oficira i 7692 četnika sa 77 puškomitraljeza i 1867 bombi. Deo Dražinih odreda se legalizuje. Odred poručnika Predraga Rakovića je u Čačku sa Nemcima i pored Nemca Frikea komadant Čačka. Tokom 1942. i1943.god. legalizacija četnika u Crnoj Gori i Dalmaciji je kod Italijana uzela velike razmere. U bitci na Neretvi četnici dobijaju od Italijana hranu i municiju čak i padobranima…..Od novembra 1941. do septembra 1944.god. Nemci i četnici sklapaju 19 sporazuma i svi su imali odrednicu „trajnosti“ . Nemci i četnici su vodili preko 128 združenih operacija protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Sve te sporazume Draža je odobravao. Lično je pet puta vodio pregovore sa Nemcima. Kad je u pitanju patriotska oslobodilačka antifašistička ratna Srbija ona je danas ponižena zaboravljena i osuđena od tih krugova ili nemušto podržana kroz obeležavanje jubileja NOR-a. Sve se više čini da se izbriše iz istorijskog sećanja srpskog naroda i pamćenja građana Srbije. A to je i cilj ovih neodgovornih pojedinaca. Na žalost sadašnjih i budućih generacija. Napisah ovo istine radi, da se ne zaboravi.