Kad podvikne Perka Krstić-najveći obožavalac “FK Javor” Ivanjica

Davnih pedesetih godina prošlog veka, kada je fudbal bio u ekspanziji, bilo je nezamislivo da žene budu sastavni deo nekog kluba.U ivanjičkom „Javoru“, ipak, jedna žena postala je alfa i omega kluba. Da fudbal nije Bogomdan samo muškarcima, potrudila se da dokaže legendarna Ivanjička medicinska sestra Perka Krstić.

Kada je svojevremeno na godišnjoj skupštini izabrana u Upravu Javora,brzo je osvojila simpatije članova Uprave,navijača, a posebno igrača. Jednostavno tetka Perka,kako su je svi oslovljavali, nametnula se velikim angažovanjem u klubu, „Javor“ je bio njena druga kuća. Perka je izvršavala sve zadatke,ukazivala prvu pomoć povređenim igračima,negovala ih i majčinski pazila na njih. Često je bila i vođa puta i brinula o bezbednosti i ishrani igrača, ali i gostiju koji su pratili fudbalere na utakmicama u drugim gradovima . Kada je „Javor“ gostovao, neizbežni su bili razgovori sa domaćinima, u kojima je Perka potpuno ravnopravno diskutovala sa muškarcima.

Tetka Perka bila je pravi fanatik kada su igrači u pitanju, i nikome nije dozvoljavala da za njene ljubimce neko kaže ružnu reč.

–„To su sve do jednoga zlatni momci i o njima ne sme niko ružno da priča.“-odgovarala je svojevremeno tetka Perka onima koji bi uputili kakvu kritiku igračima.

Mnogi su pokušavali da od Perke izvuku koji joj je igrač najmiliji, ali uvek je imala diplomatski odgovor.

–„Naravno da imam ljubimca,to je ceo tim Javora.Sve ih podjednako volim i uvek ću biti uz njih.“-odgovarala je Perka.

Zaposlena kao medicinska sestra u Ivanjičkom Domu zdravlja,odmah  posle radnog vremena hitala je na igralište.Kada bi neko od igraša zbog noćnog provoda izostao sa treninga tetka Perka bi ga ubedljivo pravdala kod trenera.

–„Dečko je imao temperaturu“ uz osmeh bi raportirala treneru, iako svesna da opravdanje neće proći.

Na utakmicama je uvek sedela na klupi sa rezervnim igračima i trenerima, a zanesena igrom često bi ustajala, prilazila aut-liniji i oštrim tonom se obraćala igračima:„Šta se stali“-grmela bi Perka. „Zar ne vidite da oni ništa ne znaju.Ajde da damo tri komada!“-bile su njene čuvene reči.

I te kako su  reči omiljene tetka Perke pozitivno delovale na igrače. Prenuli bi se iz letargije i naprosto razbili protivnika.

Igrači su imali veliko poverenje u svoju tetka Perku.Uvek su joj poveravali svoje jade i tražili savete. Najveći problemi bili su sa onima koji su se zaljubili, trebalo ih je ubediti da ta „bolest“ ne sme da utiče na igru. Tetka Perka bi u tim situacijama govorila „Kako došlo, tako će i proći“.

Iako je sa svojim Javorom doživela mnogo lepih trenutaka dva slučaja zbog kojih je patila dugo neće zaboraviti.

„Kada se povredio Đoko Đurić bilo mi je strašno.Plakala sam, jer sam znala da je zbog te povrede završio karijeru“.-ne zaboravlja taj događaj tetka Perka.

Još jedan događaj sa terena dugo je pamtila. Sedeći na klupi za vreme jedne utakmice bila je veoma temperamentna.U jednom trenutku izbio je incident i delegat meča okrivio je igrače Javora za to.Kada je to čula, Perka je skinula torbu sa ramena i njom odalamila delegata.Na sreću do prekida utakmice nije došlo, a kada su na kraju utakmice pitali Perku da li joj je žao što je udarila delegata,lakonski je odgovorila.

–„Žao mi je…Ali,zašto što ga nisam još jedanput udarila.“

Perka Krstić živela je 94 godine i nikada nije prestala da se interesuje za njen „Javor“.Kada se igra utakmica,stajala bi na prozoru i prolaznike zapitkivala šta je klub uradio.Ako rezultat nije povoljan,bila je vidno razočarana.

–„Mora da su sudije nešto zabrljale.Nemoguće je da Javor izgubi na svom terenu“-komentarisala bi PERKA.

Perka je ivanjičanka koja je mnogo dala Javoru, i zaslužuje da se njeno ime  zlatnim slovima upiše u anale kluba.

Autor teksta: Raško Nešovanović